Fantom iz opere

Jesu li svi ljudi toliko nesrećni kada su zaljubljeni?“

„Jesu, Kristina, kada vole a nisu sigurni da li im je ljubav uzvraćena.“

Želim da imam ženu i da je izvodim nedeljom. Napravio sam masku s kojom izgledam kao i svako drugi. Ljudi se neće za mnom okretati na ulici. Bićete najsrećnija žena. I pevaćemo, sasvim sami, dok se ne onesvestimo od uživanja. Vi plačete! Vi me se plašite! Ali ja nisam zao. Zavolite me i videćete! Sve što ja želim je da me neko voli. Kad biste me zavoleli, bio bih nežan kao jagnje i mogli biste sa mnom da radite šta god poželite.“

Moja draga mala Kristina! Slušate li me? Recite mi da me volite! Ne, ne volite me... ali nema veze, zavolećete me! Nekada niste mogli da pogledate moju masku zato što ste znali šta je iza nje... A sada vam ne smeta da je gledate i zaboravljate šta je iza! Čovek se na sve navikne... ako želi... Mnogo je mladih ljudi koji pre braka nisu marili jedno za drugo, ali su se nakon toga zauvek obožavali! Oh, ne znam o čemu govorim! Ali bilo bi vam zabavno sa mnom.

To je bila najlepša igra na svetu i uživali su u njoj kao deca, što su i bili. Oh, kakve su divne govore jedno drugom držali i kakve su večne zavete razmenili! Igrali su se srcem kao što se druga deca igraju loptom; samo, pošto su to zaista bila njihova srca kojima su se dobacivali, morali su da budu veoma, veoma vešti i da ih uhvate, svaki put, a da ih ne povrede.

Jesu li svi ljudi toliko nesrećni kada su zaljubljeni?“
„Jesu, Kristina, kada vole a nisu sigurni da li im je ljubav uzvraćena.“

Jesu li svi ljudi toliko nesrećni kada su zaljubljeni?“

„Jesu, Kristina, kada vole a nisu sigurni da li im je ljubav uzvraćena.“

Stvarno sam je poljubio... i izgledala je divno, kao da je mrtva!“

, trebalo je da nas vidite kako smo se isplaženih jezika vukli prema obali reke koja je žuborila! Oči i uši su nam bile pune vode, ali naši jezici su bili suvi i tvrdi kao rog!

TO JE ZVUK KOJI ČUJETE JEZIKOM! Isplazite jezik da biste ga bolje čuli!

Razumete li reč „žuboriti“? TO JE