Krvava zemlja

Uspeh stavlja prijateljstvo na mnogo veća iskušenja nego neuspeh.

Moj stari učitelj je govorio kao nema boljeg dela od građenja dobre zgrade. Ona pruža nešto onima koji u njoj žive, onima koji je posećuju, pa čak i onima koji kraj nje prolaze, sve dok postoji.

Svaka nacija je bogata na svoj način, ali je sirotinja svugde ista.

Mislim da sledi svoju savest”, odgovori Templ.
Stirijac nije delovao ubeđeno. „Savest je bedan vodič.”

Eto to je hrabrost, prihvatiti razočaranja i neuspehe, grižu savesti i sramotu, sve rane zadobijene i nanete, pa ih ostaviti u prošlosti. Početi iznova. Prokleti juče i suočiti se sa sutra visoko dignute glave. Vremena se menjaju.

Volim te. I njih. Ali moja ljubav nije teg koji drugi treba da nose.

„Možda kada se u životu budeš suočio sa toliko razočaranja i pretrpeo toliko izdajstava kao ja, možda ćeš tada uvideti – da ne postoji princip sem sebičluka, inkvizitore, i da ljudi jesu životinje. Savest je breme koje sami biramo da nosimo. Moral je laž koju govorimo sebi da bismo ga lakše podneli. Mnogo sam puta u životu poželeo da nije tako. Ali jeste.”

Nostalgija mu je postajala omiljeni hobi. Čudno kako najbolje trenutke naših života jedva primećujemo, sem kada ih se prisećamo.

Sorbrek je došao da vidi lice junaštva, a umesto toga je video zlo. Video ga je, razgovarao s njim, osetio ga izbliza. Ispostavilo se da zlo nije ništa veliko. Nikakvi prezrivi carevi koji nameravaju da zavladaju svetom. Nikakvi cerekavi zlodusi koji kuju planove u tami iza sveta. Zlo su bili sitni ljudi sa svojim sitnim delima i svojim sitnim razlozima. Zlo su bili sebičluk, nebriga i bahatost. Zlo je pakost, nesposobnost i glupost. Zlo je nasilje odvojeno od savesti i posledica. Zlo su bili čak i veliki ideali i niski metodi.

Svi njoj poznati ljudi koji su mnogo polagali na religiju obično su je koristili kao izgovor za ružna dela, a ne kao razlog da ih ne čine.