Vizuelna inteligencija

Koristite svoje uši, koristite svoj mozak, tu izraslinu kojom opažate, i koristite svoje moći dedukcije.“

Biti umetnik se ne svodi samo na ono što se dešava kada ste u ateljeu. Način na koji živite, ljudi koje odaberete da volite i način na koji ih volite, način na koji glasate na izborima, reči koje izustite, veličina sveta koji stvorite za sebe, vaša sposobnost da utičete na ono u šta verujete, vaše opsesije, neuspesi – sve te komponente takođe će postati sirovina za umetnost koju stvarate“

Toliko smo počeli da se plašimo da kažemo bilo šta, da zaboravljamo na to šta su činjenice. Činjenice su dokazane istine, a ne mišljenja. Koji je dobar način da se jedno brzo razluči od drugog? Recite ono što vidite, a ne ono što mislite.

kako biti pristojno ljudsko biće u svakoj delatnosti“, obuhvatao je i savet: „Redovno plevite.

Još jedan trik za izbegavanje subjektivnog sastoji se u tome što ćete ekskluzivne reči zameniti inkluzivnim. Umesto da kažete: „Ovo se meni ne dopada“, upotrebite: „Šta ako bi pokušao...?“ Ili još bolje, uvrstite i sebe u tim rečima: „Zašto ne bismo pokušali...?“

Ovaj proces se dešava toliko često u umetnosti da postoji čak i zgodan naziv za njega: pentimento, od italijanske reči za „pokajanje“. Bez obzira na to da li inkriminisane poteze četkice prefarbavate ili stružete, oni se moraju ispraviti što je moguće pre, kako ne bi ostali tamo zauvek.

Čak i sa pripremom i redigovanjem, umetnici nisu uvek zadovoljni svojom završnom kompozicijom. Međutim, kada ustanove da nešto što su naslikali iz bilo kog razloga ne funkcioniše – šešir je prevelik, šaka je pomalo iskrenuta, nasukani kit malo je neukusan dodatak morskom pejzažu koji treba da stoji u trpezariji – oni ne slegnu prosto ramenima i ostave to tako. Popravljaju i rade iznova. Ovaj proces se dešava toliko

Odlični komunikatori su koncizni. Gledaju da svaka reč vredi.

Još jedan trik za izbegavanje subjektivnog sastoji se u tome što ćete ekskluzivne reči zameniti inkluzivnim. Umesto da kažete: „Ovo se meni ne dopada“, upotrebite: „Šta ako bi pokušao...?“ Ili još bolje, uvrstite i sebe u tim rečima: „Zašto ne bismo pokušali...?“

U većini slučajeva lako je primetiti subjektivni jezik: on se zasniva na mišljenju, a ne na činjenici. Međutim, postoje neke nezgodne subjektivne signalne reči koje mogu nagnati našeg slušaoca da se isključi, ili još gore, da se okrene protiv nas ako ne pripazimo. Evo nekoliko njih: