Zatvoreno preko zime

Nekad ste i vi Norvežani bili siromašni. Mislim da ste to možda zaboravili, ali i dalje se ponosite vašim Vikinzima i pravite im muzeje. A oni su bili stoput gori od Litvanaca – pljačkali su, silovali i ubijali, ali danas ih se sećate kao junaka.“

Opet je iskosa pogledala onu knjigu Agate Kristi. Uzela ju je i prelistala. Sve u njoj bilo je tako jednostavno i pregledno. Desi se ubistvo, koje protrese temelje jednog društva ili porodice. Onda na scenu stupi gospođica Marpl, prikupi informacije, analizira dešavanja, otkrije ubicu i ponovo se uspostavi sklad. Bio je to jedan pažljivo režiran univerzum, logičan i dokučiv. U njemu si se lako snalazio. Poželela je da neko tako režira i njen život, da sve sredi i dovede ka jednostavnom, logičnom i srećnom ishodu.

A rešenje je bilo onakvo kakvo uvek izgleda pošto ga saznaš – jednostavno.

Espen Mortensen priđe Hameru i preuze računar koji je bio povezan sa projektorom.

„Upravo sam ubacio još jednu sliku koja je vrlo zanimljiva.“

Prisutni se okrenuše ka platnu. Visting je prepoznao fiskalni račun pronađen uz stazu kod vikendice prethodnog dana. Tada je mastilo bilo razliveno, a slova nečitka. Sada je taj isti račun bio osušen zamrzavanjem i obasjan oštrom, plavom svetlošću. Iako je i dalje bio razmrljan, tekst se sad mogao protumačiti.

Bio je to račun sa benzinske pumpe Eso. Neko je kupio obrok sa kobasicom i bombonice dent.

„Nije ispao nikome od naših“, nastavi Mortensen. Vratio se do platna i uperio prstom. „Račun je datiran na petak uveče, 20.49 – dakle, nepun sat pre nego što smo imali dojavu o ubistvu.“

„Pa onda je sigurno i

rešenje je bilo onakvo kakvo uvek izgleda pošto ga saznaš – jednostavno.

Možeš se nadati svemu i svačemu i sanjariti o budućnosti, ali nikad nećeš znati unapred kako će stvari da ispadnu.

Čim bi stvari počele da se usložnjavaju, po pravilu je rastao broj mogućih odgovora.

„Verovatno ima i toga, u manjim količinama, ali veće probleme nam prave džeparoši“, rekao je uperivši prstom u kameru za nadzor.

Volela je da sedi sama u kafiću i čita novine ili neku knjigu, ili pak beleži misli u svesku.

kad se čovek dovoljno zamori, on više nema snage za složenost sveta