Brit-Mari je bila tu

Teško je reći kada ljubav procveta, jednog dana se samo probudite, a ona je u punom jeku. Isto je tako i kada vene, jednog dana je odjednom prekasno. Ljubav u tom pogledu ima mnogo toga zajedničkog sa balkonskim cvećem. Ponekad ne pomaže ni soda bikarbona

U današnje vreme vam treba neshvatljivo mnogo papirologije da biste uopšte bili ljudsko biće

Devojka očigledno nikada nije videla Brit-Marin balkon.
To je izuzetno, izuzetno uredan balkon.

„Fudbal se voli zbog toga što je instinktivan. Ako se lopta dokotrlja do vas na ulici, šutnućete je. Voli se iz istog razloga iz kog se ljudi i zaljubljuju. Zato što ne mogu da odole.“

I tako je naposletku jedino želela jedan balkon i jednog muškarca koji ne hoda po parketu u patikama za golf i koji povremeno stavi košulju u korpu za veš a da ona ne mora to da mu kaže, i koji tu i tamo kaže da je jelo ukusno a da ona ne mora da ga pita. Dom. Decu koja nisu njena, ali koja u svakom slučaju dolaze kući za Božić. Ili barem pokušavaju da se pretvaraju kako imaju neki razlog da to ne urade. Ispravno organizovanu fioku sa priborom za jelo. Prozore kroz koje se može videti svet. Nekog kome je stalo do toga što je Brit-Mari naročito pažljivo namestila kosu. Ili se barem pretvara da mu je stalo. Ili barem pušta Brit-Mari da nastavi s pretvaranjem.

Nekog ko poneki put dođe kući, gde ga dočekaju sveže izriban pod i topao obed na stolu, i primeti koliko se ona potrudila. Jer ljudi su kao večere. Potreban im je smisao. „Baš si to lepo uradila.“ Eto smisla.

Pitala se da li Sami lupa glavu oko toga kako treba živeti život, i da li ima taj luksuz. Čovek može da bira svoje postupke, naravno, ali je u Samijevom životu okolnosti bilo više od postupaka. Pitala se da li nas izbori ili okolnosti naprave takvima kakvi smo, i šta je Samija napravilo čovekom koji se postavlja između. Pitala se šta je za čoveka zahtevnije: da bude od onih koji skoče ili od onih koji to ne učine.

U određenom dobu se skoro sva pitanja koja neko može postaviti sebi zapravo vrte oko jednog: kako treba živeti život?

Onaj kome je manje stalo uvek pobeđuje u ovom svetu

Sela na jednu od dve hoklice u mraku i plakala u peškir.

Nije želela da plače na pod. Mogle bi da ostanu fleke.

Pitala se koliko prostora za promenu postoji u svačijoj duši kada se dostigne određeno doba. Koga još ima da sretne i šta oni mogu videti u njoj, i šta je mogu navesti da vidi u sebi?