Romani

Служба таква таман створена за један народ који нема великих амбиција нити воли велика напрезања.

То је то, Рожданик. Стара и дебела књига, какве се више и не пишу и какве више нећеш наћи, па да претуриш све бакалнице по свима паланкама нашим и да дајеш не знам које паре за њу! Нема више оних старих времена и оних старих људи, па ни оних старих књига! Вредна књига! А ћата најбоље зна шта му вреди та старинска књига, и он је не би дао не знам за које паре, јер му је доносила прихода доста; а да вас не слажем, доносила му је,

– А је л’ право, побогу брате, да ми је кућа од тог силног благослова ка нека касарна. Па, болан, брате треба ли ово ’ранити и ођевати?! Па, вала, ја треба од данас сваки дан да кољем по једно говече само за опанке! Нису ово бијели зечеви, па да га пустим готова ођевена у шуму да брсти чим изиђе на свијет!

Као што видите, овај скорашњи малишан и гост с непознатог света, да се изразим речима једног нашег песника, и наш будући јунак, није баш богзна како дочекан.

А после, још, из ње ће се најбоље видети како су врло често праве будале ови садашњи бајаги учени људи – који мисле, ако су нешто од науке прочитали и штрпнули, да су сву мудрост кашиком попили – па не верују у ожданике и у причања старих људи.

И врло је природно да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго, што је Шаца отишао у мајсторе, а он, Тима, у беамтере.

паметној глави доста и једно око!

Укратко рећи, живећи међу Србима, обично постане и мачак лен као и Србин; исти таки дембел и левента, с једином само том разликом што се не вуцара, не карта и не прави дугове по кафанама.

Магарац се не зна лепше провести –

Он презире што не може појести.

Спрема се, јадница, па радосна, па већ богзна како, а и он је већ читаву недељу дана није туко, а све через венчања.