Ana i francuski poljubac

Je li moguće da je dom čovek, a ne mesto?

Volela bih da se prijatelji češće drže za ruke, kao što nekad viđam da deca rade na ulici. Ne znam zašto moramo da odrastemo i stidimo se toga.

Ova toplina preko telefona. Je li moguće da je dom čovek, a ne mesto? Ranije mi je Bridžet bila dom. Možda mi je Sent Kler novi dom.

Je l’ mi više stalo do čiste hrane ili njegovog dobrog mišljenja?

Usredsredi se, Ana. Usredsredi se. Ali osećam njegov pogled kao sunčevu vrelinu

ovo je Pariz. Grad svetlosti! Najromantičniji grad na svetu.

Ili Tofa, preslatkog frajera koji radi u multipleksu Rojal midtaun 14.

Zato što sam bila u pravu. Za nas dvoje dom nije mesto već osoba.
A mi smo konačno našli dom.

Ne znam zašto sam zaboravila da on ima smeđe oči. Zašto one na nekim ljudima izgledaju neverovatno dok su na drugima obične?

„Jok, znaš šta mislim o kršu. Pun je mogućnosti