Noć mi te duguje

Nauči se da rane upisuješ u pijesak, a da sreću urezuješ u kamen.”

Kad se susretnu dobro i zlo u svom praiskonskom obliku i usele se u slabu dušu, ne pitajući je može li ona da izdrži, čovek ne zna šta će. Ne može da gradi dva gnezda. Odluka koju donese više je proizvod prisustva Boga u njemu nego bilo čega drugog. Smrt ili život, svoj ili tuđi, nameću se kao krajnosti.

Leto je skoro uvek stanje duha, a ne godišnje doba.

„U oluji, u buri, kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti nasmejan, prirodan i tih, najveća je umetnost na svetu”, često je izgovarao Hofer svoju omiljenu misao, koju je pozajmio od Jesenjina

ONO ŠTO PROGUTA MORE MOŽE JEDNOG DANA
I DA IZBACI

„Ako se otarasim svojih đavola, izgubiću svoje anđele.”

– Slušaj. Uvešću te u svoj biznis. Tu je sigurna i velika para. Veća nego što možeš da zamisliš – reče najednom. – Trguje se bebama – nastavi. – Čisto. Uhodano. Kulturno. Čak ne postoji ni zakon koji bi te mogao osuditi zbog toga.

Nije sanjala, niti je mogla predvideti, da će joj budućnost doneti više uzbuđenja od onoga što može da pojmi i da podnese.

: „Nauči se da rane upisuješ u pijesak, a da sreću urezuješ u kamen.”

, citat koji volim: Šta život čini srećnim? Baviti se lepim poslom, jesti i piti s prijateljima i doživeti lepe trenutke u krevetu.