Želja da se bude kao svi drugi

Uočio sam pokušaj – u Karverovoj priči, u životu moje majke, a možda i u mom životu – da se ne menja tok sopstvenog života zbog spoljnih faktora, zbog nekog događaja koji dotiče našu svakodnevicu, koji je dodiruje, ali ne postaje njen sastavni deo – ili smo se bar sve vreme nadali da neće postati njen sastavni deo.

I tada, dok je na stadionu vladao muk i dok su se igrači u bednim trenerkama na klupi grlili, između očeve i moje fotelje počeo je da se podiže zidić, nevidljiv i neshvaćen, kao da smo u centru Berlina.