Cveće za Aldžernona

Rekla je; Ti, moraš. Da-ih?sve!izmešaš: Pokazala? mi“ je kako, da ih! iz!mešam i sada!ja umem. da (mešam svakojake? znake interpunkcije – kad, pišem! Ima“ mnogo, pravila; da se nauči? ali. ih ja sve pamtim:

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Koliko je čudno da ljudi iskrenih osećanja i osećajnosti, koji ne bi iskorišćavali čoveka rođenog bez ruku, nogu ili očiju – da takvi ljudi bez imalo oklevanja zlostavljaju čoveka rođenog sa niskom inteligencijom.

previše često potraga za znanjem poništava potragu za ljubavlju.

inteligencija i obrazovanje koji nisu ublaženi ljudskom toplinom ne vrede baš ništa.“

setiti da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost.

Ko može reći da je moje svetlo bolje od tvoje tame

Inteligencija je jedan od najvećih ljudskih darova. Ali previše često potraga za znanjem poništava potragu za ljubavlju.

Bez obzira na to koji ću put izabrati, sledi šok, a on znači novu grešku. Svaka staza je bila blokirana. Ali, gospode... sve što sam uradio, kuda god bih se okrenuo, vrata su mi bila zatvorena.

Ja sam kao životinja koja više ne može da se vrati u svoj udobni, bezbedni kavez.