Ubiti Pticu Rugalicu

Dok je Walter trpao hranu na tanjur, on i Atticus su, na moje i Jemovo čuđenje, razgovarali kao dva muškarca. Atticus je govorio o poljodjelskim problemima kad ga je Walter prekinuo i upitao imamo li u kući melase. Atticus je pozvao Calpurniju koja se vratila s vrčem sirupa. Stajala je i čekala da se Walter posluži. Walter je sirupom polio povrće i meso, i to obilno. Vjerojatno bi ga bio ulio i u mlijeko da ga nisam upitala koga to vraga radi.

Srebrni je tanjurić zazveckao kad je vratio vrč i brzo spustio ruke na krilo. Onda je spustio glavu.

Atticus je opet odmahnuo glavom. — Ali svu je hranu utopio u sirupu — pobunila sam se. — Polio ga je po…

U tom me trenutku Calpurnia pozvala u kuhinju.

Bila je doista srdita, a kad je bila srdita, Calpurnia više ne bi govorila književnim jezikom. Kad je bila smirena, izražavala se jednako dobro kao bilo tko u Maycombu. Atticus je rekao da je obrazovanija od većine crnaca.

Kad se sagnula i pogledala me škiljeći, produbile su joj se bore oko očiju. — Ima ljudi koji ne jedu kao mi — šapnula je oštro — ali nije tvoje da im na to ukazuješ za stolom. Taj je dječak tvoj gost i ako želi pojesti stolnjak, lijepo ćeš mu to dopustiti, jesi li me čula?

— Nije on gost, Cal, on je samo Cunningham…

— Da si odmah ušutjela. Nije važno tko je, svatko tko uđe u ovu kuću je gost i da te nisam čula kako im svisoka komentiraš manire!

Ne, ne mogu — rekao je Atticus. — Moram raditi. Osim toga, poslali bi me u zatvor kad bih te zadržao kod kuće — večeras ćeš dobiti dozu magnezija, a sutra ideš u školu.

— Ma, zapravo, dobro se osjećam.

— Tako sam i mislio. A sad mi reci što je.

Malo-pomalo ispričala sam mu o svim nedaćama. — … i rekla je da si me pogrešno naučio i nikad više ne možemo zajedno čitati. Molim te, nemoj me slati natrag, molim te.

Atticus je ustao i otišao do kraja trijema. Kad je temeljito pregledao penjačicu, vratio se k meni.

— Kao prvo — rekao je — uspiješ li naučiti jedan jednostavan trik, Scout, s mnogim ćeš se ljudima bolje slagati. Ne možeš nekoga shvatiti sve dok ne razmisliš o stvarima s njegova stajališta…

— Molim?

— … sve dok se ne uvučeš u njegovu kožu i ne hodaš u njoj.

Atticus nas je te večeri nasmijavao čitajući ozbiljnim glasom članak o čovjeku koji je bez ikakva razloga sjedio na stijegu, a to je Jemu bio dovoljan razlog da sljedeću subotu provede u kućici na stablu. Sjedio je ondje od doručka do sutona i ostao bi i preko noći da mu Atticus nije presjekao dostavu hrane. Ja sam većinu dana provela penjući se i silazeći, obavljajući razne poslove za njega, donoseći mu knjige, hranu i vodu; upravo sam mu nosila pokrivače za noć kad je Atticus rekao da će Jem sići ako prestanem obraćati pozornost na njega. Atticus je imao pravo.

Atticus je zatim rekao da su liječnici, zubari i odvjetnici siromašni zato što su seljaci siromašni. Budući da je okrug Maycomb bio poljodjelsko područje, bilo je teško sve usluge naplatiti u novcu. To što nije imao zemlju samo je dio nevolja gospodina Cunninghama. Zemlja u vlasništvu bila je posve pod hipotekama, i ono malo gotovine što bi zaradio, morao je davati za kamate. Da je umio, gospodin Cunningham mogao bi dobiti posao preko Uprave za javne radove, ali zemlja bi mu propala kad bi je napustio, a njemu je bilo draže gladovati ne bi li zadržao zemlju i glasao kako hoće. Gospodin Cunningham, rekao je Atticus, pripada posebnom soju muškaraca.

— Burris Ewell.
Miss Caroline pregledala je popis učenika. — Tu imam Ewella, ali ne piše ime. Možeš li mi reći kako se piše?
— Ne znam. Kod kuće me zovu Burris.
— E pa, Burrise – rekla je Miss Caroline — ostatak poslijepodneva si slobodan. Želim da odeš kući i opereš kosu.

Pametni ljudi nikad se ne ponose svojom darovitošću —

Ne možeš nekoga shvatiti sve dok ne razmisliš o stvarima s njegova stajališta…

— Molim?

— … sve dok se ne uvučeš u njegovu kožu i ne hodaš u njoj.