Neksus

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

tako je savremeni totalitarizam stvorio mehanizme nadziranja koji se preklapaju i drže jedni druge u granicama zadatog poretka. Guverner jedne sovjetske provincije neprekidno je bio pod nadzorom partijskog komesara, a nijedan od njih nije znao ko je od njihovog osoblja doušnik NKVD-a. Svedočanstvo delotvornosti tog sistema leži u tome što je savremeni totalitarizam uglavnom rešio problem koji je trajno mučio prenovovekovne autokratije – ustanke podređenih u provincijama. Mada je i u SSSR-u bilo dvorskih prevrata, ni jedan jedini put se nijedan provincijski guverner ili komandant Crvene armije na frontu nije pobunio protiv centra

Demokratija umire ne samo kada ljudi nemaju slobodu da govore nego i kada ljudi nisu voljni ili nisu u stanju da slušaju

Kako, dakle, da znate da li je neko deo naroda ili ne? Lako. Onaj ko podržava vođu, taj je deo naroda.

Sve veća nesaznatljiivost naše informacione mreže jedan je od razloga za odskorašnji talas populističkih stranaka i harizmatičnih vođa. Kad više ne mogu da nađu smisla u svetu, i kad se osećaju preplavljeni nesavladivim količinama informacija, ljudi postaju lak plen teorija zavere i traže spas u nečemu što mogu da razumeju – ljudskom biću.

Da bi demokratski mehanizmi autokorekcije funkcionisali, međutim, neophodno je da razumeju ono što bi trebalo da ispravljaju. Za diktaturu je korisno da bude nesaznatljiva, zato što to štiti režim od odgovornosti. Za demokratiju je smrtonosno. Ako građani, zakonodavci, novinari i sudije ne razumeju kako funkcioniše birokratski sistem države, oni ne mogu ni da ga nadgledaju, i gube poverenje u njega.

Umesto da dâ sve od sebe da sačuva postojeće institucije i tradicije, ta nova marka konzervativnih stranaka, kao što je američka Republikanska partija, izuzetno je podozriva prema njima. Primera radi, one odbijaju da odaju poštovanje koje se tradicionalno ukazuje naučnicima, visokim državnim službenicima i drugim pripadnicima elite koja služi društvu, gledajući, naprotiv, na njih s prezrenjem.

Ljudima je zanimljivo da gledaju sportiste i šahovske majstore od krvi od mesa zato što zbog njihovih osećanja možemo mnogo više da se poistovetimo s njima nego s nekim robotom. S njima nas povezuju zajednička emocionalna iskustva i mogućnost da saosećamo.

Emocije su takođe obrasci. Ljutnja je biološki obrazac u našem telu, strah takođe. Kako da znam jeste li vi ljuti ili uplašeni? Tako što sam s vremenom naučio da prepoznajem obrasce ljudskih emocija analizirajući ne samo sadržaj onoga što govorite nego i ton vašeg glasa, izraz na licu i govor tela.

Treća pogrešna pretpostavka je da kompjuteri ne mogu da zamene ljude na poslovima za koje je neophodna emocionalna inteligencija, od psihoterapeutskog pa do nastavničkog.