Bečki roman

Ne istrčavati, ne ugrožavati prećutni zakon opstanka legla, jer u suprotnom sledi kazna – izolovanost od grupe, stigmatizacija, i preuzimanje tereta žrtvenog jarca. A baš to se dogodilo Pavlu. Izazvao je iritaciju grupe nesposobnošću da sačuva fasadu, najvažniji uslov socijalizacije pojedinca.

kasnije? Da li dolazi? Ili je to samo iluzija? Jer i ta pamet nije pamet, već uteha oblikovana kompromisima i porazima, minulim radom iskustva.

Zašto pamet dolazi kasnije?

Neograničene su mogućnosti metamorfoza ljubavnih veza. U kakve se sve patološke oblike životi mogu pretvoriti! Koliko simbioza, a ne brakova je bilo u njihovom okruženju. Koliko prećutnih sporazuma. Koliko laži i licemerja

I zato je dobro nekada u samici vlastite glave priznati sebi bedu i jad, suočiti se sa tamnom stranom duše.

Oduvek su bili bliski u zajedničkoj nesposobnosti da izraze osećanja.

Andrej ne odustaje, čeka trenutak kada će gurnuti stopalo u odškrinuta vrata, i ušunjati se na teritoriju Pavlove budućnosti.

Sebi je i dalje u prvom planu, a svi drugi su samo statisti koji mu krase život.

Lepo je imati uređen život, ali to ne može biti smisao egzistencije