Jutra sa Leutara

За четрдесет година колико сам учествовао у животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, као утемељач неке институције и зачетник једне идеје. Почесто све је ишло подражавањем и плагирањем малим досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона.

Има жена које нису ничије, и жена које су свачије, и најзад има жена које су по природи само жене једног јединог човека. Али има и жена које су пре свега мајке своје деце.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Само је господин у стању да вам каже похвале у лице, а само простак мисли да је себе обезоружао ако је о другоме казао пријатну реч. Господин је навикао да лако дадне слатку реч, као што лако испусти златну пару, а фукара све плаћа у маријашима, и увек мисли да је све преплатио.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Људи који пуно говоре о људима лоше, остаре од своје злоће; а људи који радије говоре о идејама и о стварима, остану вечито млади: јер човек, кувајући отров, увек отрује најпре себе самог.

Жене су уопште врло осетљиве на питања учтивости. А оне највише и негују учтивост.

ако се и најпаметнији човек често превари, поштен се човек никад не превари.

За искреност према себи, која човека никад не би завела на странпутицу, потребна је пре свега једна урођена храброст, снага карактера, укус за начине, идеја о животу, и љубав за друге људе.

Значи, човек најпре живи у лажи о својој сопственој и правој природи. Уосталом, кад би човек био искрен према себи, не би никад могао бити ни лажан према другом.