Vladalac

Ljudi se manje ustežu da uvrede onoga kome je stalo da bude voljen nego onoga koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

Ovde treba napomenuti da vladalac nikad ne treba da se udruži sa jačim od sebe kad želi da napadne drugoga, osim kad ga nevolja na to natera, kao što sam već rekao. Jer ako pobedi on, ti si prepušten njemu na milost i nemilost, što vladaoci uvek treba da izbegavaju koliko god mogu.

Vladalac koji se više plaši svog naroda nego stranaca – treba da podiže tvrđave, ali onaj koji se više plaši stranaca nego svojih podanika može biti i bez njih. Zamak koji je Frančesko Sforca podigao u Milanu zadao je i zadavaće kući Sforca više glavobolje nego ma kakvi neredi unutar zemlje. Najbolja tvrđava je, dakle, naklonost naroda, jer ako te narod mrzi, ni najjača tvrđava te neće zaštititi. Čim se narod digne na oružje, stranci će mu spremno pružiti pomoć.

urođene ljudske nepoverljivosti prema novinama, koja se leči samo dugim proveravanjem i iskustvom.

Protiv novatora ustaju svi oni kojima stari zakoni idu u prilog, a slabu podršku mu daju oni kojima bi novi zakoni mogli ići u prilog. Ta podrška je slaba uglavnom zato što se plaše protivnika, to jest onih koji su zadovoljni starim zakonima, ali i delimično zbog

Protiv novatora ustaju svi oni kojima stari zakoni idu u prilog, a slabu podršku mu daju oni kojima bi novi zakoni mogli ići u prilog.

Nepostojanost se ne može pobediti postojanošću, lukavstvo iskrenošću, nasilje blagošću. Nenaoružan ne može pobediti naoružanog. Dobro je biti dobar – kaže Makijaveli u XVIII poglavlju traktata Vladalac – ali samo kada su svi dobri. No pošto su svi rđavi, ne moraš ni ti biti od reči.

Najpre moram primetiti da su vladari u drugim državama bili prinuđeni da se bore samo sa častoljubljem velikaša i bezobzirnošću naroda, dok je rimskim carevima predstojalo savlađivanje još i treće teškoće: okrutnosti i gramzivosti vojnika, što je bilo uzrok propasti mnogih, pošto je veoma teško istovremeno zadovoljiti i vojnike i narod.

podražava lisicu i lava, čije prirodne osobine, kako sam već ranije rekao, vladaocu treba da služe za uzor.

U kraljevine sa dobrim uređenjem i upravom treba danas ubrojati Francusku, u kojoj ima odličnih ustanova koje se brinu o bezbednosti kralja i o slobodi njegovih podanika. Najbolja od njih je, nesumnjivo, skupština, jer onaj ko je udario temelje društvenom uređenju u toj kraljevini bio je svestan da su velikaši častoljubivi i bezočni, pa da ih, prema tome, treba držati na uzdi. Ali takođe želeći da ih, s druge strane, zaštiti od mržnje naroda koji se njih plaši, nije hteo da u to meša kralja, podozrevajući da će ga omrznuti velikaši bude li štitio narod ili da će ga omrznuti narod bude li štitio velikaše. Zato je ustanovio treće telo koje bi, ne tereteći vladaoca, ograničavalo moć velikaša i štitilo niže staleže.