Daleko je sunce

„Roman Dobrice Ćosića otvorio je vrata novim mogućnostima slobode i stao na čelo čitave jedne stvaralačke tendencije što se zalagala za nove vrednosti i potpuniju stvaralačku istinu u odnosima između literature i života. Smrt jednog hrabrog i čestitog borca, koga su njegovi drugovi javno streljali zato što je u trenutku očaja postavio pitanje smisla revolucije, koja zahteva i odnosi nebrojene žrtve nevinih i bespomoćnih, značila je 1950. godine za čitavu ondašnju srpsku i jugoslovensku književnost mnogo više nego što će se to ikada kasnije moći potpuno da shvati. Naoko obična epizoda, kakvih je bilo u svim ratovima, i kakva se danas smatra opštim mestom savremene literature, bila je u tom trenutku pojave romana Daleko je sunce pravo otkrovenje, prelomna tačka i početak jedne nove književnosti.“
— Predrag Palavestra
Roman kojim počinje Ćosićeva književna biografija i koji će uzdrmati temelje posleratne socrealističke književnosti. Njime je pisac stavio moral čovečnosti i istine iznad morala nužde i revolucionarnog diktata, čime je demitologizovao komunističku praksu i ukazao na ideološke zablude, postavljajući pitanje slobode izbora. Knjiga je objavljena u više miliona primeraka i prevedena na desetine stranih jezika, a napisana je za mesec dana u Ribarskoj Banji, pod budnim okom Oskara Daviča…
Umesto pogovora, kao najbolji uvid u pozadinu nastanka i temu romana, čitalac nailazi na zanimljiv razgovor književne istoričarke Ane Ćosić Vukić, autorove ćerke i priređivača njegovih dela, sa svojim ocem o romanu Daleko je sunce više od pola veka posle njegovog objavljivanja.