Spasen

„Demone koji nas opsedaju, obično sami stvaramo i hranimo.“

Jer korak nakon opsesije je… Ljubav, zar ne?

Jer dok sam te spasavala, zaboravila sam nešto puno bitnije. Niko nije spasavao mene.

I sve vreme dok sam spasavala druge, nisam razmišljala o tome… ko je spasavao mene?

„Demone koji nas opsedaju, obično sami stvaramo i hranimo.“

Jer korak nakon opsesije je… Ljubav, zar ne?

Bilo mi je čudno jer meni gosti nisu baš dolazili. Prva pomisao je bila da se tati nešto dogodilo, zato sam bez promišljanja požurila i otvorila vrata.

„Nije bitno koliko dugo nekoga poznaješ, već koliko duboko.“

Ipak, jednu sam stvar te noći zaboravila, skloništa nema za one koji ne žele da budu spaseni.

Mislim da definitivno svako može biti voljen, ali je prava stvar moći voleti.