Laži o Bogu u koje verujemo

Reči mi mnogo znače. Oduvek su mi značile. Rečima uspostavljamo prisustvo, moć i stvaralačku silu. No, osim što su lepe i daju moć, reči mogu da povrede i unište, da ruše koliko i da grade. Kao i oči, reči su prozor naše duše. Često otkrivaju više nego što smo nameravali. Naše reči nas potkazuju.

Verovatno sam govorio o tome kako se radije grčevito držimo izvesnosti svog bola nego što rizikujemo da ponovo nekome verujemo.

Češće odlučujemo da verujemo u laži nego da dozvolimo istini da napadne bezbednost naših predrasuda i zaštitnih bedema.

Mislim da je hteo da kaže da ćemo napredujući u svom putovanju i odnosu s Bogom otkriti da on nije onakav kakav smo mislili da jeste, da ćemo možda morati da odbacimo pogrešne i iskrivljene stavove koje smo nekada gajili kako bismo se otvorili prema Bogu kog postepeno upoznajemo.

tadašnji bog na planeti zahtevao je žrtve ili kao kaznu za rđavo ponašanje ili kao molbu da dejstvuje u nečiju korist. Bilo da ste živeli u Africi, Južnoj ili Srednjoj Americi, Aziji ili na Bliskom istoku, svi bogovi tražili su žrtve, a religije su bile sistem kontrole pomoću čarolije žrtvovanja. Mitologija moći, kroz nastup, od samog početka uništavala je ljudski rod.

Učestvovati u iskupljujućoj genijalnosti i kreativnosti Svetog duha između ostalog znači i obraćati dovoljno pažnje na slavu i blagi humor koji nas okružuju, čak i usred najdubljih gubitaka i patnji.

svakome govori njegovim jezikom. Sv

Detinjstvo je Božja zamisao, a deca govore jezikom jednostavnog poverenja i radosti, zabave i iznenađenja, opuštenosti i nežnosti.

nas poziva da ponovo postanemo sličniji deci jer ćemo tako videti sva čudesa sveta kojima smo okruženi – čudesa kraljevstva Božjeg.

Deca intuitivno znaju jezik radosti.