Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Nesinhronizovani sa iskustvom svog deteta, ne prilagođavaju se njihovim potrebama; naprotiv, oni guraju svoje dete prema onome što sami misle da bi ono trebalo da radi. Rezultat toga je da deca motivisanih roditelja uvek osećaju da bi trebalo da rade više, ili da rade nešto drugo u odnosu na ono što već rade.

„E pa, izgleda da sam najgora majka na svetu!”, ili „Očigledno ja ništa ne radim kako treba!”

Može se desiti da se izuzetno iznervi­raju ako njihova deca ne postupaju onako kako oni od njih žele.

Emocionalno nezreli ljudi žele da drugi pokažu zabrinutost u vezi s njihovim problemima, ali verovatno neće prihvatiti korisne predloge.

Ako ih optužite da su neosećajni na potrebe ili osećanja drugih, oni počinju da se brane, govore nešto poput: „Pa, trebalo je da mi kažeš!” Možda će i dodati kako ne umeju da čitaju misli, ili će eventualno odbaciti celu situaciju, tvrdeći da je povređena osoba previše osetljiva ili reaguje preterano.

Šta treba imati na umu kada nekog upoznamo na internetu

Višak cinizma i sarkazma obeležje je zatvorene osobe koja se plaši svake veze i traži emocionalnu zaštitu fokusirajući se na negativno.

______ Uvek sam osećao da moj roditelj misli da sam preosetljiv i emotivan.

Humor koji je na ivici, sarkazam na primer, najbolje je poslužiti kao začin za jelo, a ne kao glavno jelo