Stakleni presto

„Samo“, kazao je on ne znajući za bitku koja se upravo odigrala u njoj, „stvar je jedino u tome što ja ništa ne znam o tebi.“

„Ja sam ubica.“

„Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi.

Bogovi im svima bili u pomoći, njih dve su zastrašujuće u paru.

Elena je pošla ka njoj. „Ti bi mogla da uzdrmaš zvezde“, prošaptala je. „Ti bi mogla da uradiš sve, samo kada bi se usudila. A duboko u sebi, ti to znaš. To te najviše plaši.“

Nehemija se nagnula da Seleni šapne na uvo. „Savladaj ih ilvejskim oružjem.“ Glas ju je izdavao. „Neka drvo iz ilvejskih šuma porazi adarlanski čelik. Neka kraljev zatočnik bude neko ko razume kako nevini pate.“

„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“

Zatreptala je i namestila okove kao da su čipkane rukavice.

Dvadeset sedmo poglavlje

A za vas, vaše visočanstvo?“, upitala je Kaltejn zavodljivo. U glasu joj se čula pritajena oštrina.

Zajedljivost se komešala i koprcala u njoj, ali Dorijan je odgovorio. „Pretpostavljam“, kazao je otegnuto, skrećući pogled tih svojih jarkoplavih očiju na Selenu, „da će to odista biti teško i za gospu Lilijan i za mene. Možda još i više

„Neverovatno koliko bahato sudiš o drugima.“
„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“