Tajne koje smo čuvale

Boris ulazi za njom, pruža ruke da je zagrli. Ona diže ruku i zaustavlja ga. „Nikada više“, kaže.

„Nikada više?“

„Nikada više nemoj da me puštaš da čekam.“

„Nikada“, ponavlja on. „Nikada.“

Kad tražite čoveka s najvećim bankovnim računom u prostoriji, nije štos u pronalaženju onog u najlepšem smokingu, već onog ko se ne trudi da ostavi utisak.

Pričamo o sečenju zarđalom mačetom papaja s drveća što je okruživalo OSS-ove kancelarije pokrivene slamom ili trenutka kad je slon ušao u naše naselje pa smo morale da ga izmamimo iz njega teglom kikiriki-putera.

Životinje su imale dar da se u potpunosti vode instinktima; koliko bi samo život bio jednostavniji kad bi sa ljudima bilo isto.

Životinje su imale dar da se u potpunosti vode instinktima; koliko bi samo život bio jednostavniji kad bi sa ljudima bilo isto

Ljudi će učiniti sve ne bi li popunili neprijatnu tišinu, rekla je.

Napisan u obliku dnevnika, roman obuhvata tri četvrtine veka i završava se Drugim svetskim ratom.

Doktor Živago – ime koje je u početku više nas imalo teškoća da napiše – delo je sovjetskog najčuvenijeg živog pisca Borisa Pasternaka, a u Istočnom bloku je zabranjeno zbog kritičkog stava prema Oktobarskoj revoluciji i svoje takozvane subverzivne prirode

Tedi bi nam sipao viski iz boce koju je držao u pisaćem stolu pa bi uzdizao ulogu koju je smatrao da umetnost i književnost igraju u širenju demokratije: kako su knjige ključ za pokazivanje da vrhunska umetnost može nastati samo iz istinske slobode, i da je došao u Agenciju samo da bi širio tu poruku. Govorio je da Rusi cene književnost kao što Amerikanci cene slobodu. „Vašington ima

Tedi bi nam sipao viski iz boce koju je držao u pisaćem stolu pa bi uzdizao ulogu koju je smatrao da umetnost i književnost igraju u širenju demokratije: kako su knjige ključ