Viržini Grimaldi

Krajnje je vreme da upalimo zvezde

  • Danka Tadićhas quoted3 months ago
    Lako se stavim u tuđe cipele.

    Uočavam neke sitne detalje pored kojih ljudi često prolaze ne primećujući ih.

    I radujem se dvostruko više nego drugi ljudi. Zrak sunca, miris ljiljana, božićni ukrasi izazivaju u meni talase sreće.
  • b7703331866has quoted4 days ago
    Zamišljam svoju mamu kraj mene, njenu ruku na svom ramenu. To me više ne boli. Ne umem da kažem otkad je uspomena na nju počela da me umiruje. Bol kao da se iskrala na vrhovima prstiju.
  • b7703331866has quoted4 days ago
    alje iznad horizonta, posmatramo ga još nekoliko minuta u tišini
  • b7703331866has quoted5 days ago
    I onda, jednog dana, shvatimo da je nestala, ustupajući mesto nekim ožiljcima i brojnim lepim uspomenama. Trenuci u kojima mislim na svoju mamu postali su gotovo podnošljivi, jer je čine i dalje živom.
  • b7703331866has quoted5 days ago
    Zamišljam svoju mamu kraj mene, njenu ruku na svom ramenu. To me više ne boli. Ne umem da kažem otkad je uspomena na nju počela da me umiruje. Bol kao da se iskrala na vrhovima prstiju. Najpre se toliko naviknemo na nju da ona postane naš sastavni deo. I onda, jednog dana, shvatimo da je nestala, ustupajući mesto nekim ožiljcima i brojnim lepim uspomenama. Trenuci u kojima mislim na svoju mamu postali su gotovo podnošljivi, jer je čine i dalje živom.
  • b7703331866has quoted5 days ago
    iko minuta u tišini.

    Zamišljam svoju mamu kraj mene, njenu ruku na svom ramenu. To me više ne boli. Ne umem da kažem otkad je uspomena na nju počela da me umiruje. Bol kao da se iskrala na vrhovima prstiju. Najpre se toliko naviknemo na nju da ona postane naš sastavni deo. I onda, jednog dana, shvatimo da je nestala, ustupajući mesto nekim ožiljcima i brojnim lepim uspomenama. Trenuci u kojima mislim na svoju mamu postali su gotovo podnošljivi, jer je čine i dalje živom.
  • b7703331866has quoted5 days ago
    Zamišljam svoju mamu kraj mene, njenu ruku na svom ramenu. To me više ne boli. Ne umem da kažem otkad je uspomena na nju počela da me umiruje. Bol kao da se iskrala na vrhovima prstiju. Najpre se toliko naviknemo na nju da ona postane naš sastavni deo. I onda, jednog dana, shvatimo da je nestala, ustupajući mesto nekim ožiljcima i brojnim lepim uspomenama. Trenuci u kojima mislim na svoju mamu postali su gotovo podnošljivi, jer je čine i dalje živom.
  • Teodorahas quotedlast month
    Uvek mi je neprijatno kad dobijem kompliment, kao da primam neki poklon koji je previše skup.
  • Teodorahas quotedlast month
    Jutro uvek miriše na nadu. Možda je baš ovo dan kad će se sve promeniti. Desiće se neki susret. Neka ideja. Neko rešenje. Neki odlazak. Svakog jutra, u svojoj glavi zapisujem olovkom na papir svoje snove. Svake večeri ih brišem.
  • b9018547371has quoted2 months ago
    Nikad ne želim da postanem kao drugi. Glupo je biti neko drugi kad je svako od nas on sam.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)