Putar i parizer

„Novi glas nove generacije.“
— Kruno Lokotar
Crni se osjeća staro. Kao da je odjednom prošlo deset godina, kao da je dječak koji se gleda odozgo i nije mu do kraja jasno tko je ovaj odrastao, podbuhao muškarac. Povuče još jedan dim cigarete, a kako nije pušio cijeli dan, dim mu zažari trupom, od grla do želuca. Nakratko se Crni osjeti kao jedna velika, otvorena rana.
Četiri drugara koji se bliže tridesetim — Tomi, Ronko, Domba i Crni — kreću zajedno na more, kao nekad u dobra stara vremena. Momci su veoma različiti, a druže se jer su se družili od detinjstva. Odrasli protiv svoje volje, ovim letovanjem žele dokazati sebi da su i dalje dobra ekipa, spremna na dvonedeljno partijanje i stvaranje nezaboravnih uspomena koje uključuju neprospavane noći, lošu hranu, velike količine alkohola, sintetičke droge, poneku seksualnu avanturu. Letovanje im je došlo kao savršen beg od stvarnosti: od toksične veze, lošeg posla, porodičnih odnosa, samih sebe. Šta bi više mogli da požele?
Ali putovanje na more nije više onaj idilični moreno njihovog bezbrižnog detinjstva. Umesto eskapističke epizode, opuštanja i bliskosti, njihovo prijateljstvo je na stalnom iskušenju.
„Svež glas, neopterećen regionalnim književnim nasleđem, osetljiv na kontekst, ali osvežavajuće nepreokupiran istorijom, posledično lišen sentimentalnosti toliko potpuno da ga to odvaja od gotovo svega što se kod nas danas piše.“
— Dunja Ilić