List na korici hleba

Nisam mogao da se setim prvoga dana kada sam se zaposlio u radionici, ali sam zapamtio da mi je u početku sve izgledalo uredno, disciplinovano i strogo, i mirno u tom nekakvom redu, da bih se kasnije dobro upoznao i srodio sa tim, nikako ne i zavoleo, ali navikao sigurno, i onda shvatio da je to, u stvari, jedan veliki nered, koji se ne može videti odmah, i koji se krije. Taj veliki skriveni nered sam kasnije primećivao i na drugim mestima. I ono u šta sam siguran, s njim sam se sasvim saživeo.
(Iz predgovora ovom izdanju)
Ovim romanom Srđan Valjarević otpočinje svoje književno putovanje ne samo po beogradskim periferijama i opustošenom podneblju devedesetih, nego i po sopstvenoj prošlosti, tražeći odgovore na pitanja o neprilagođenosti cele generacije mladih kojoj je pripadao. Bilo da budan sanja ili da igra fudbal, da zarađuje na nekom od povremenih poslova ili čita Kamijevog Stranca, da luta gradskim ulicama ili sedi u zatvoru zbog remećenja javnog reda i mira, da gluvari sa svojim vršnjacima ili se zanosi devojkama koje sve odreda zove Lidija, glavni junak Jakob, piščev alter-ego, ispisaće oporu hroniku odrastanja u svetu lišenom iluzija, iskreno i nepretenciozno.
„Rodno mesto svih Valjarevićevih proza jer je već u njemu vidljivo sve ono što će ovog apartnog pisca učiniti toliko voljenim.“
— Teofil Pančić
„Prva knjiga Srđana Valjarevića je roman-mozaik, kaleidoskopska slika sveta viđenog očima mladića koji je ostao dete.“
— Flavio Rigonat