21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

naučni uvid u funkcionisanje našeg tela i mozga upućuje na to da naša osećanja nisu nekakvo jedinstveno ljudsko spiritualno svojstvo i ne odražavaju nikakvu „slobodnu volju“, nego su biohemijski mehanizmi kojima se svi sisari i ptice služe da bi brzo izračunali verovatnoće za opstanak i razmnožavanje. Osećanja nisu zasnovana na intuiciji, inspiraciji ni slobodi – nego na izračunavanju.

drugih ljudi. Kad se stanje popravlja, očekivanja rastu, usled čega čak i posle drastičnog poboljšanja uslova možemo da ostanemo podjednako nezadovoljni kao i pre.

Ljudska sreća ne zavisi toliko od objektivnih uslova koliko od naših očekivanja. Očekivanja se međutim prilagođavaju uslovima, podrazumevajući tu i uslove drugih ljudi.

Toliko slavljena „ljudska intuicija“ u stvari je prepoznavanje obrazaca.

Kad živite pod takvom jednom oligarhijom, uvek je tu neka kriza koja ima prednost nad tako dosadnim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita i zagađenje. Ako se nacija suočava s opasnošću od stranog osvajača ili nekim demonskim podrivanjem iznutra, ko još ima vremena da se brine zbog toga što su bolnice preopterećene ili reke zagađene? Svojeručno stvarajući beskrajni niz kriza, korumpirana oligarhija može u beskonačnost da produžava svoju vlast.8

Samo što kontrola vlade nad medijima potkopava Linkolnovu logiku zato što sprečava građane da uvide istinu. Zahvaljujući monopolu nad medijima vladajuća oligarhija može stalno iznova da svaljuje krivicu za svoje neuspehe na druge i da skreće pažnju na spoljnje pretnje – stvarne ili izmišljene.