Masonski simboli u Beogradu

Jevreji su u Evropi onog vremena imali i svoje zasebne takozvane Bene Berit lože, koje su mogli da čine samo pripadnici ove konfesije, ali su bili članovi i drugih loža koje nisu bile isključivo jevrejske. Među takvima, s kraja 19. veka, bio je prijatelj kneza Miloša Haim Davičo, kao i Avram Ozerović, član Glavnog odbora Napredne stranke.

„Francuska je imala dominantnu ulogu u razvoju Jugoslavije posle Prvog svetskog rata. Gotovo da je raspolagala Jugoslavijom a u potpunosti je davala ton društvenom životu u Beogradu.“ Banić beleži i kako je Francuska imala monopol na naoružavanje Jugoslavije, kao i da je gotovo demonstrativno bio podignut Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, čiji je autor Ivan Meštrović!

Ovo nije bilo neobično s obzirom na to da je kapetan Miša Anastasijević bio slobodni zidar. Zgrada „dunavskog kapetana“ napravljena je 1863. godine, a prvobitno je Miša Anastasijević planirao da to bude njegova privatna palata. Za projekat prelepe građevine, a u ono vreme i jedinog monumentalnog beogradskog zdanja, bio je zadužen Čeh Jan Nevola, koji je istovremeno bio i glavni inženjer u građevinskom odeljenju Popečiteljstva vnutrenih dela.

Godinu dana po osnivanju lože Ujedinjenje, 1910. godine, osnovana je i loža Šumadija na čelu sa slikarom Đorđem Milovanovićem. Ta loža radila je pod zaštitom Velike lože Hamburga, sa sedištem u Berlinu. Šumadija je kao svoj znak izabrala pečat grba Šumadije, a to je glava divljeg vepra prostreljena strelom.

prema Andersonovoj konstituciji mason „miroljubivi podanik građanske vlasti, gde god živi i radi, i nikada se neće mešati u zavere i pobune protiv blagostanja naroda“. Konstitucija savetuje slobodnim zidarima da se dobrovoljno prilagode svakoj zakonitoj vlasti i da revnosno rade na napretku svoje zemlje.

Dakle, masoni su, po svom osnovnom kodeksu, prvenstveno patriote.

To je priča o nemoći. Biti živ podrazumeva da nije moguće imati dovoljno snage i biti objektivan. Objektivna istorija ne postoji. Ona je skup sećanja i zapisa, nas nejakih, mozaik neretko lepih, a često bolnih sećanja, ili čak moći da ih zaboravljamo, mnoštvo krajnje nespojivih delova, ma kako se trudili da od njih napravimo nekakvu kompoziciju

Kao što je on meni bio važan, tako se svako od nas, ko ima privilegiju da je živ, odnosi prema svojim uspomenama, daje im posebno značenje i boju, i to ga čini drugačijim u odnosu na druge. To je ono što je sa drugima nemoguće podeliti.

Zvanično, piramida je postavljena 1995. godine, kada je u Velikoj galeriji SANU održana veoma posećena izložba „Svet merenja“. Piramida oficijelno označava geografski položaj Beograda. Na njoj su upisane strane sveta, gravitaciono ubrzanje i geografska dužina i širina.

Formalno objašnjenje za postavljanje ovog simbola glasi (a zaista je tako): malo je znamenitosti u našem gradu koje su posvećene nauci, i ovo je jedna od njih.

„masonerija poput vatre u hladnoj, zimskoj noći. Pored nje se može lepo ogrejati, ali onaj ko joj se previše približi mogao bi gadno da se opeče“.

Pogotovo je važna zarubljena piramida koja na vrhu, na centralnom mestu, podrazumeva prostor za „oko svevideće“, jedan od osnovnih simbola slobodnih zidara.