Mefisto i Zlatokosa

Kad te žene uhvate pod svoje, tu ni Vojvoda Pakla ne pomaže.

Rane sam preboleo, poraz sam zaboravio. Nju ne mogu. Hteo sam dušu Njenu, mir mi je uzela. Hteo sam budućnost Njenu, večnost mi je uzela. Sve sam hteo, sve mi je uzela.

„To što ja jesam osvedočeni paranoik i što u svemu vidim zaveru, ne znači da mi oni ipak ne rade o glavi.“

Spečen od jeda još za života, već dobrano zloban i rđav, samo je gori bio kao mrtva duša. Mora da je za života bio neki političar. Oni jedini ni od čega ne prezaju.

Uživao je slušajući laži prestrašenih seni i navodio ih polako da se iskreno ispovede, pročišćene svojom sramotom i njegovim strpljenjem.

Duša neiskvarena, radosti puna. Duša za ljubav spremna. Za ljubav nepomućenu. Pravu ljubav. Onu ljubav koja rađa i od koje se zemlja, podzemlje i nebesa tresu.

Oduvek su ljudi pronalazili reči kojima će da pokriju svoju lošu stranu. Nije to nikakva novost, samo se moda menja,

– Da si manje vikala „ne“, sad ne bi ni bila ovde –

– Da si manje vikala „ne“, sad ne bi ni bila ovde –

Topla je duša Njena, ljubavi puna, i to one ljubavi koja ne meri i ne daje se iz računa, već voljom svojom čistom.