Američka pastorala

„Šta je ’sranje’?“

„Slika koju imamo jedni o drugima. Slojevi i slojevi nerazumevanja. Slika koju imamo sami o sebi. Beskorisna. Arogantna. Potpuno sjebana.

Živeti znači shvatati ljude pogrešno, shvatati ih pogrešno i pogrešno i pogrešno, a onda, nakon pažljivog razmatranja, ponovo ih shvatati pogrešno. Tako znamo da smo živi: kada grešimo. Možda bi najbolje bilo zaboraviti na ispravnu i pogrešnu predstavu o ljudima, i jednostavno se prepustiti. Ako ste sposobni za to, pa, blago vama!

protumačiš. Možeš isto tako imati i tenk umesto mozga. Pogrešno ih shvataš i pre nego što ih upoznaš, dok još razmatraš upoznavanje s njima; pogrešno ih shvataš dok si s njima; a onda odlaziš kući da nekome ispričaš o tom susretu, i ponovo sve pogrešno shvataš. A pošto se to isto dešava i drugima s tobom, čitava stvar je zbunjujuća iluzija bez ikakve percepcije, zadivljujuća farsa pogrešne procene. Ali šta mi uopšte možemo učiniti povodom te užasno važne stvari zvane drugi ljudi, kad oni ostaju lišeni značenja koje im pridajemo, i umesto toga preuzimaju neki suludi smisao; zar smo toliko nesposobni da prozremo ono što se krije u drugim ljudima, kao i njihove skrivene namere?

Boriš se protiv sopstvene površnosti, sopstvene plitkosti, pokušavaš da priđeš ljudima bez nerealnih očekivanja, bez previše nade ili predrasuda ili arogancije, da ne budeš kao tenk – da nemaš top, pušku, oklop debeo petnaest centimetara – prilaziš im bezazleno, na svojih deset nožnih prstiju umesto na tenkovskim gusenicama koje riju tlo, pristupaš im otvorenog uma, kao sebi jednakima, čovek pred čovekom, kako smo govorili, pa ipak uvek nekako uspeš da ih pogrešno

Ograničeni ljudi s neograničenom energijom;

Da, usamljeni smo, duboko usamljeni, ali uvek nas negde čeka još jedan, dublji sloj usamljenosti. I ništa nas ne može osloboditi tog osećanja. Ne, ne bi trebalo da nas usamljenost iznenađuje, koliko god zaprepašćujuće takvo iskustvo može biti.

To je američka pastorala par excellence, koja traje dvadeset četiri sata.

Svesna si toga? Veruj mi, ja i te kako dobro znam šta znači čitati novine i nervirati se. Otac Koglin, kurvin sin. Heroj Čarls Lindberg – simpatizer nacista i Hitlera, a takozvani američki junak. Gospodin Džerald L. K. Smit. Veliki senator Bibo. Naravno da imamo đubradi u ovoj zemlji, domaće gajene, pregršt. Niko to ne poriče. Gospodin Rankin. Gospodin Dijes. Gospodin Dijes i njegov odbor. Gospodin Parnel Tomas iz Nju Džerzija. U američkom Kongresu sede izolacionistički licemerni praznoglavi gadovi, prevaranti kojima je mesto u zatvoru

pravi američki marinac, prava američka faca s prelepom nejevrejkom pod rukom? Žudeo si da kao i svi drugi pripadaš Sjedinjenim Američkim Državama? Pa, veliki dečko, sad i pripadaš – zahvaljujući tvojoj ćerki. Stvarnost ove zemlje sada ti je pred nosom. Uz pomoć tvoje ćerke u govnima si do guše, u pravim američkim govnima! U američkom haosu! Proklet bio, Simure, proklet bio ako si ti otac koji voli svoju ćerku

Priznaj da je ona čudovište, Simure. Čak i čudovište mora imati poreklo, čak i čudovište mora imati roditelje. Ali roditelji ne moraju imati čudovište