Stanarka napuštenog zamka

„Žao mi je što je tata nevaljao, jer ne želim da ide u pakao“, reče on i briznu u plač.

„Ako ti ona daje svoje srce, moraš ga uzeti sa zahvalnošću i dobro s njim postupati, a ne da ga cepaš i da joj se smeješ u lice što ne može da ga istrgne.“

„Nemoj se hvaliti, nego ostani budna. Stražari pred svojim očima i ušima kao pred ulazima u srce, i pred svojim usnama kao pred izlazom, da te ne izdaju u trenutku neopreznosti. Primaj hladno i ravnodušno svaku pažnju dok se ne uveriš u vrednost prosca i dok je valjano ne razmotriš; i neka tvoja osećanja počivaju na potvrdi. Najpre prouči, onda potvrdi, onda zavoli. Neka tvoje oči budu slepe za sve spoljne privlačnosti, tvoje uši gluve za sve čari laskanja i površnog razgovora.

„Jer, draga moja, lepota je svojstvo koje je, pored novca, obično najprivlačnije za najgoru vrstu ljudi; i prema tome, verovatno je da će navući mnoge nevolje onome ko je poseduje.“

„To uopšte nije nikakav argument. Možda je vrlo tačno, i nadam se da jeste, da ima vrlo malo muškaraca koje bi izabrala da se udaš za njih. Zaista se ne sme pretpostaviti da bi poželela da se udaš ma za koga dok te ne zaprosi; devojačka osećanja ne treba nikad da se steknu netražena. A kad se traže – kad je tvrđava srca dobro opsednuta, ona je sklona da se preda brže nego što je sopstvenica svesna, i često protiv njenog zdravog rasuđivanja, i u suprotnosti sa svim njenim unapred stvorenim idejama o tome šta može voleti, ukoliko nije krajnje oprezna i razborita.

Ne mogu da uživam u muziciranju jer nema ko da me sluša. Ne mogu da uživam u šetnjama jer nemam koga da sretnem. Ne mogu da uživam u knjigama jer nemaju moći da prikuju moju pažnju; na mene toliko naviru uspomene iz proteklih nekoliko nedelja da ne mogu da ih pratim. Crtanje mi najbolje odgovara, jer mogu da crtam i da mislim u isto vreme; i ako moje radove sada ne može da vidi niko sem mene i onih kojima do njih nije stalo, može ih neko svakako videti kasnije.

Uvideli biste da su najveće ovozemaljske razlike i oprečnosti položaja, rođenja i bogatstva samo trunka na terazijama u poređenju sa jedinstvom skladnih misli i osećanja, i istinski zaljubljenih i privrženih duša.“

Uvek ima izgleda za smrt i nije loše biti svestan te mogućnosti.“

, čudesna izvitoperenosti ljudske prirode! – neke slabačke klice neodređenih nada počele da niču u mojoj duši; ne da sam nameravao da ih gajim posle svega što je rečeno, ali one tamo moraju ležati neko vreme, nezgažene iako ne ohrabrene, dok ne naučim da živim bez njih

Nezavisno od toga što je moralno zlo zasnivati nade na nečijoj smrti