Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Uprkos ovako neizmernoj podršci, grešiti je ljudski, baš koliko i želeti da se izbegne odgovornost za greške. Bez obzira na to, odgovornost za bilo kakve greške ili previde isključivo je moja.

pametno bi bilo da ne zaboravimo da su posledice ovog fenomena podjednako i dobre i loše – i rigidnost i fleksibilnost, i ranjivost i sposobnost za izvanredno snalaženje u teškim situacijama

nivo. Paradoks plastičnosti uči nas da neuroplastičnost može, osim što je zaslužna za našu unutrašnju fleksibilnost, da bude i odgovorna za mnoge rigidne oblike ponašanja, pa čak i za neke oblike patologije

Neuroplastičnost nas sasvim očigledno uči da je mozak podatniji preoblikovanju nego što su mnogi mislili, ali ako sa sposobnosti za oblikovanje pređemo na to da tu osobinu zovemo sposobnošću za usavršavanje, time podižemo očekivanja na opasan nivo

Koliko god da sve ovo deluje puno nade, teorijska ideja o ljudskoj sposobnosti za usavršavanje ima u praksi svoju tamnu stranu

neguju stav da su svi problemi rešivi i da je sve moguće postići

za razliku od drugih naroda, Amerikanci izgleda veruju u „čovekovu beskrajnu sposobnost za usavršavanje“.