Rat i mir 1

otkrivala i još milije razvlačila i padala na donju. I, kao što to uvek biva kod veoma privlačnih žena, taj njen nedostatak – nešto kraća usna i poluotvorena usta – beše njena naročita, isključivo njena lepota.

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

Mi možemo da znamo samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stupanj čovečanske premudrosti

Pored toga što prati porodične zaplete i rasplete, Rat i mir je hronika o ruskoj pobedi nad Napoleonom i o onome što je on predstavljao u ruskoj i evropskoj imaginaciji.

„Samo jedan korak iza te crte, koja te podseća na crtu što deli žive od mrtvih, i – neizvesnost muka i smrt. A šta je tamo? Ko je tamo? Tamo, iza toga polja i drveta i krova obasjanog suncem? Niko to ne zna, a hteo bi da znaš; i strašno je preći tu crtu, i hteo bi da je pređeš, i znaš da ćeš je, a pre a posle, morati preći te ćeš doznati šta je tamo, s one strane crte, kao što će se neizostavno morati doznati i šta ima tamo, s one strane smrti. A međutim, ti si snažan, zdrav, veseo i uzbuđen, i opkoljen takvim istim zdravim i uzbuđeno veselim ljudima.“ Isto tako ako baš i ne misli, ali oseća svaki čovek koji se nalazi pred neprijateljem, a to osećanje daje neki naročiti sjaj i radosnu oštrinu utisaka svemu što se zbiva.

š, brate“, reče on: „mi baš kao da spavamo dok se ne zaljubimo. Mi smo deca zemnog praha… a kad jednom zavoliš – ti si najedared bog, ti si čist kao u prvi dan sazdanja…

Ko sve razume, sve će i oprostiti

A od njega se i sam đavo krsti!

On se zasmeja suvo, hladno, nemilo kao što se uvek smejao – samo ustima a ne i očima.

On bi govorio da ima samo dva izvora ljudskih poroka: dembelisanje i praznoverica, a da postoje samo dve vrline: delatnost i um.