Kafana

Pogledah, dakle, u pepeljaru za mojim stolom. Ni trunke utehe. Samo otpaci

Srećom (ili nažalost), pojavio se kelner (kao lekar). Stajao je pred tobom, u belom sakou (kao u belom mantilu). Kao glasnik boga jela i pića (kao upravnik sanatorijuma, klinike, gerijatrije). I, značajnim glasom, jasno razdvojenim od pogleda, dodira, mirisa, zvuka, ukusa, upitao je: „Šta želite?“ (kao da je prozvao „sledećeg“ pacijenta). I to je bilo sve što se uistinu čulo tog jutra u toj (nekoj drugoj) kafani u kojoj su svi sedeli kao u čekaonici ordinacije urologa, kardiologa ili lekara za kožne i venerične bolesti.

U jednoj kafani video sam sebe u nekoj drugoj kafani. Video sam sebe u kafani kao čekaonici lekarske ordinacije. I tamo je vladala napetost. Iako se ni tu nije razgovaralo, svaki pojedinac beše prisutan u najvećoj meri. Jer svako je svakome bio sasvim blizu. Disalo se neposredno nadohvat drugoga. Pravo je čudo što se mirisi kože i daha drugoga nisu osećali. Jesu sva čula bila aktivna, ali pre svega behu to čulo vida i čulo sluha. Ostala: ne isključena, ali podređena najaktivnijima. Dakle, čulo mirisa bilo je uključeno u čulo vida.

U jednoj kafani video sam sebe u nekoj drugoj kafani. Video sam sebe u kafani kao čekaonici lekarske ordinacije. I tamo je vladala napetost. Iako se ni tu nije razgovaralo, svaki pojedinac beše prisutan u najvećoj meri. Jer svako je svakome bio sasvim blizu. Disalo se neposredno nadohvat drugoga. Pravo je čudo što se mirisi kože i daha drugoga nisu osećali. Jesu sva čula bila aktivna, ali pre svega behu to čulo vida i čulo sluha. Ostala: ne isključena, ali podređena najaktivnijima. Dakle, čulo mirisa bilo je uključeno u čulo vida.

Nisu govorili ništa o muškarcu oslonjenom nogom o visoku barsku stolicu, bezličnog izraza, još više takvog zbog naočara besmisleno namaknutih navrh nosa; kao da je beskonačno dugo telefonirao.

Budnost, ako je više od probuđenosti (iz mamurluka), postoji samo još u nejasnim oblicima.

Pogledah, dakle, u pepeljaru za mojim stolom. Ni trunke utehe. Samo otpaci smirenosti, odavno pretvoreni u „prah i pepeo“.

Poglede ljudi u mome okruženju doživljavam isključivo kao reakcije na moje

Budnost, ako je više od probuđenosti (iz mamurluka), postoji samo još u nejasnim oblicima.

I: ustao sam, podigao se sa stolice. „Odozgo“ sam ugledao tu ženu kao zmiju u kamenoj pustinji („kamenjarka“)