Istorija pčela

Nisam gledala na sat. Znala sam da to ne pomaže. Samo sam znala da je sa svakim cvetom preko kojeg pređem četkicom veče još malo bliže. I jedini kratki sat koji sam svakog dana mogla da provedem sa detetom. Taj kratki sat bio je sve što smo imali, i u tom kratkom satu sam možda mogla nešto da promenim. Da posejem seme koje će mu pružiti mogućnost koju ja nikada nisam dobila.

Mnogo šta je poticalo iz vremena pre Kolapsa, iz vremena pre nego što su demokratije pale, pre svetskog rata koji je usledio kada je hrana postala dragocenost dostupna samo malobrojnima. U ono vreme proizvodnja informacija bila je tako ogromna da više niko nije imao nikakav pregled. Reči u nizovima dugačkim kao Mlečni put. Prostranstva mapa, slika, ilustracija, velika kao površina Sunca. Vreme vezano za film, vreme srazmerno milionima ljudskih života. A tehnologija je sve učinila pristupačnim. Pristupačnost je bila mantra tog doba. Ljudi su neprekidno bili ulogovani u sve te izvore informacija na sve naprednijim komunikacionim aparatima.

Svaki put kada se to desi poželeo bih da nisam tu, nisam mogao da izdržim, izmišljao sam opravdanja da odem.

Zar je moguće previše voleti nekoga?“

„Bili ste kao svi roditelji. Hteli ste da detetu date sve.“

„Da. Htela sam da mu dam sve.“

„Sve je previše.“

Kada bi imala ljudska osećanja, bila bi srećna u tom trenutku, prošla bi kroz vratnice Raja znajući da je ispunila ideju o sebi, o Pčeli, onako kako bi je Platon formulisao. Istrošenost krila, čitava njena smrt, jasan je znak da je učinila ono za šta je stvorena na Zemlji, obavila je beskrajn

Pčele, hteo sam da kažem, sa značajnom pauzom, tu je tvoja budućnost. Daj farmi priliku. Daj im priliku.

Stajala je praznih šaka, praznih ruku.

Stajala je praznih šaka, praznih ruku.

Mladić je stavio pečeni pirinač na sto ispred mene.

Edmund je takođe bio spreman.