Zulejha otvara oči

vrha brda, ravnica koja se prostire dole izgleda kao džinovski beli stolnjak, po kojem je ruka Svevišnjeg razbacala perle drveća i trake puteva

U šumi je tiho na jutarnji način, a

Naokolo svirepo pleše mećava.

Napred, između jela pokrivenih injem, već se plavi zora. Breze se razmiču, zveckaju majušnim ledenicama na končanim grančicama, otvaraju im široku poljanu, ukrašenu debelim jorganom snega. Evo i krive lipe sa dupljom, uskom i dugom, kao

A ona će da oseti kako bol, kojim je ispunjen svet, nije nestao, nego joj je dao da ga udahne.

Vi često mislite o tome „šta bi bilo kad bi“?

Postoji jedino ono što jeste. Jedino ono što jeste.