Osama

Svi su znali da smo Murat i ja najbolji jarani.
Ustvar, Murat je nekima ponekad i znao bit bolji jaran neg meni.
Al on od mene boljeg jarana imo nije.

I namah sam skonto kak za me u Sarajvu više nejma mjesta.
Bar u Muratovom stanu.
Iz kog Milca – kako je jednom unišla – više skoro nije izlazla.

A ljepo ti šo toneš.
I baš te briga oš li se udavit.

Sarajvo, ko svaka veća mahala – maćeha ćoeku koji nikog ne zna.

Ustvar, Murat je nekima ponekad i znao bit bolji jaran neg meni.
Al on od mene boljeg jarana imo nije.

„Kako li daljina svemu dadne ljepotu!“

Kad te te oći pogledaju, namah zaboraviš i Švedsku i sve ostalo.
Ko das potono u jezero, bistro, al duboko.
Pa mu, ijako je bistro – dna ne vidiš.
Samo – toneš li toneš.
A ljepo ti šo toneš.
I baš te briga oš li se udavit.
Kad me pito ša mislim o Milci – to sam i Muratu reko.
A njemu se brk smije.
Jebo majku, kako znaš srat, kazo je.

E sad – moglab se Halida-hanuma, sa tim što je stjela, slikat u koloru, pa uokvirit – da se Muratu nije išlo u Rajvosa.

su znali da smo Murat i ja najbolji jarani.
Ustvar, Murat je nekima ponekad i znao bit bolji jaran neg meni.

Kad je onom Anštajnu od žene babo stalno govorijo da je sve relativno. Pa ovaj sjeo i izraćuno daj baš tako.