Sanjar

U školi je često ostavljao svoje telo da sedi u klupi dok su mu se misli otiskivale na daleka putovanja. Čak i kod kuće, sanjarenje ga je ponekad uvaljivalo u nevolje.

Ljudi su mislili da je težak zato što je bio toliko ćutljiv. Kao da im je to zbog nečega smetalo. A nije mnogo pomagalo ni to što je voleo da bude sam. Ne stalno, razume se. Čak ne ni svakog dana. Ali bilo je mnogo dana kad je želeo da na jedan sat nekud pobegne, u svoju sobu, ili u park. Prijalo mu je da bude sam i da se bavi svojim mislima.

E sad, odrasli većinom

Ljudi su mislili da je težak zato što je bio toliko ćutljiv. Kao da im je to zbog nečega smetalo. A nije mnogo pomagalo ni to što je voleo da bude sam. Ne stalno, razume se. Čak ne ni svakog dana. Ali bilo je mnogo dana kad je želeo da na jedan sat nekud pobegne, u svoju sobu, ili u park. Prijalo mu je da bude sam i da se bavi svojim mislima.

Maltene čim je počeo da rešava prvi zadatak, u kome je trebalo sabrati tri miliona petsto hiljada dvesta devedeset i pet s drugim, skoro isto tako velikim brojem, Piter se odjednom setio najvećeg broja na svetu. Samo nedelju

Piterove misli odlutale su za tom fantastičnom veličinom.

Ne vole oni ni kad se drugi odrasli osamljuju. Ako učestvuješ, svi mogu da vide kakve su ti namere. Namere su ti iste kao i njihove. Moraš da učestvuješ, jer inače svima ostalima kvariš zabavu.

Vukovi im se lagano približavaju.

U senci suncobrana, oni su se naginjali jedni prema drugima i razgovarali. Sada ih je video drugačije. Postoje neke stvari koje oni poznaju i vole a koje se njemu tek razotkrivaju, kao obrisi kroz maglu. Na kraju krajeva, u životu ga ipak čekaju pustolovine.

Piter je odmah znao da za sve godine svog srećnog detinjstva, čak ni u najboljim od najboljih trenutaka, kao što je bilo igranje sa Obalskom bandom po letnjem mraku, nikad nije uradio ništa bolje, ništa uzbudljivije i čudnije od tog poljupca s Gvendolin u železničkom tunelu.

Letnji dani su počinjali rano i završavali se kasno. Ponekad, pošto bi se zavukao u krevet, Piter je pokušavao da se seti kako mu je dan počeo. Kao da su se događaji od istog jutra odigrali nedeljama ranije. Često bi tako i zaspao, ne uspevši da se seti početka dana.