Kad igraš na sigurno: klasici

„Od svih svojih knjiga, ovu najviše volim.“
— Čarls Dikens

Hoću li se ja ispostaviti kao glavni junak svog života, ili će to zvanje pripasti nekom drugom — to će već pokazati ove stranice. Započeću priču od samog početka: rodio sam se (kako su mi ispričali, a ja im poverovao) jednog petka u dvanaest noću. Po priči, sat je počeo da otkucava, a ja sam u istom trenutku zaplakao.

Život Dejvida Koperfilda nije nimalo lak; nakon nezgodnog rođenja posle očeve smrti i kratkog, idiličnog perioda provedenog uz skute nežne majke, njegovo detinjstvo obeležava pojava očuha tiranina. Kada se, potpuno nespreman, nađe u svetu punom nedaća, na meti izrabljivanja i obmana, Dejvid sazreva i, na putu ka odraslom dobu, susreće plejadu likova, i okrutnih i dobrih, od podlog Juraje Hipa, preko ekscentrične tetke Betsi Trotvud, do vedrog, brbljivog gospodina Mikobera.

Roman, koji je Dikens opisao kao svoje omiljeno delo, oslikava društveni i ekonomski kontekst vremena u kom je nastao. Dejvid Koperfild je ujedno i poluautobiografski roman u kom se, po rečima samog Dikensa, „prepliću složene niti istine i mašte“. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, Dikens je stvorio svoje možda najpotresnije i najpopularnije delo, ispunjeno, u jednakoj meri, i tragedijom i komedijom.

U novom prevodu Nevene Andrić ovaj klasik engleske književnosti osvojiće srca savremenih čitalaca i podstaći na uživanje i u drugim literarnim draguljima iz naše edicije posvećene remek-delima svetske književnosti.

Jedan od najvećih američkih romana

„Vrhunac moćne proze Teodora Drajzera.“
— Library of America

Inspirisan istinitim događajem, Teodor Drajzer u ovom romanu opisuje uspon i pad ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene — i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Klajd Grifits je rođen u siromaštvu i slabo je obrazovan, ali mu se životne perspektive otvaraju kada mu bogati stric, vlasnik fabrike košulja, ponudi posao. Ubrzo napreduje u poslu i uprkos upozorenju da se kloni žena iz fabrike započinje vezu sa Robertom, siromašnom radnicom koja se zaljubljuje u njega. Istovremeno, privlači pažnju Sondre, glamurozne bogataške ćerke, i počinje da zanemaruje svoju ljubavnicu. Kada ga Roberta suoči sa svojom trudnoćom, Klajdovi snovi o braku sa Sondrom bivaju ugroženi, te on smišlja očajnički plan da ostvari svoje zamisli.

Američka tragedija je fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti. Drajzer nudi duboku refleksiju o potrazi za srećom i tragičnim posledicama pogrešnih izbora, što čini ovaj roman neprolaznim i uticajnim književnim delom. Na njegovom predlošku je 1951. godine snimljen film Mesto pod suncem, ovenčan sa šest Oskara.

Rukopisi ne gore.

Tridesetih godina prošlog veka u Moskvu stiže đavo. Ubrzo po dolasku, ovaj neočekivani posetilac sa svojim pomoćnicima, među kojima su i jedan mačor koji govori i prelepa veštica, unosi pometnju kod Moskovljana koji odbijaju da veruju kako u Boga tako i u đavola. U međuvremenu, Majstor, autor neobjavljenog rukopisa o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, očajan leži u psihijatrijskoj bolnici. Njemu odana Margarita toliko ga voli da je zarad njega spremna da đavolu proda dušu.

Po mnogo čemu jedinstven u ruskoj književnosti, ovaj roman obiluje humorom i filozofskom dubinom. Zbog cenzure i aluzija na Staljinovu diktaturu je ovo vrhunsko delo Mihaila Bulgakova u celosti objavljeno bezmalo tri decenije posle piščeve smrti. Danas je osvedočeno blago svetske književnosti.

Tvorac ruskog modernog romana

Vi plemići niste u stanju dopreti dalje od blagorodne smernosti i blagorodnog gneva, a to su ludorije. Vi, na primer, mislite da ste postigli vrhunac ljudskog savršenstva kada ne bijete svoju čeljad; ali mi baš hoćemo da se bijemo i bijemo.

Prvi roman Ivana Turgenjeva Ruđin (1856) kao i njegov najvažniji i najpoznatiji roman Očevi i deca (1862) uverljivo prikazuju tadašnje rusko seljaštvo i mladu inteligenciju koja želi da zemlju uvede u novo doba.

Glavni junak istoimenog romana, Ruđin je elokventan mladić pun novih ideja koji po dolasku u rusku provinciju postaje predmet divljenja. Kada se sazna da nije u stanju da uskladi reči i dela, on će morati da ode. Iskljupljenje će pronaći na pariskim barikadama 1848, postavši tako prvi junak revolucionar u istoriji ruske proze.

Jevgenij Bazarov, protagonista romana Očevi i deca, darovit je, nestrpljiv i zajedljiv mladić koji ne priznaje autoritete. Prvi nihilista u svetskoj književnosti i najupečatljiviji lik velikog ruskog pisca, Bazarov će postati simbol mladalačkog radikalizma i promena koje će uslediti.

Ivan Turgenjev je bio jedan od vodećih pisaca XIX veka, ali i jedan od najzaslužnijih ruskih pisaca za širenje ruske književnosti ka Zapadu, zavredivši priznanje savremenika poput Flobera, Mopasana i Henrija Džejmsa.

Oštar portret viktorijanskog industrijskog društva
Dakle, želim samo činjenice. Podučite ove dečake i devojčice samo činjenicama. Jedino se činjenice traže u životu. Ne sadite ništa drugo i počupajte iz korena sve ostalo. Umove razboritih životinja možete formirati samo na osnovu činjenica: ništa im drugo neće biti ni od kakve koristi. To je princip na kojem sam podigao sopstvenu decu, i to je princip na kojem podižem ovu decu. Činjenica se držite, gospodine!

Bogati trgovac Tomas Gredgrajn posvetio je život činjenicama i obrazovanju koje privileguje statistiku. Nepopustljiv i rigidan, odgaja svoju decu Toma, Luizu i troje mlađih tako što im usađuje ideju da je konformizam kruna postojanja, a da su radoznalost, maštovitost i osećajnost nepoželjne osobine. Tako će se poslušna Luiza naći zarobljena u braku bez ljubavi, a Tom će biti upleten u pljačku zbog čega će pobeći u Ameriku. Dok se njihova sudbina prepliće sa životom slobodoumne Sisi, ćerke cirkusanta, Tomas Gredgrajn je primoran da preispita svoja uverenja.
U novom prevodu Gorana Skrobonje, ovaj klasik je dobio svežinu i fino osenčen duh vremena koji će goditi senzibilitetu savremenog čitaoca. Dikensov roman istražuje temu društvene nepravde, ali nas istovremeno podseća da ljudski život nema smisla bez saosećanja.

Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.

Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život…

Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.

Prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.

Opet su došla mračna, nemirna vremena, bojim se — zadugo. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada! Takva je i Rusija: čitava naša istorija je korak napred, dva nazad, svom iskonskom biću — sirovom primitivizmu, prapočetku stvari.

Poslednji klasik i prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom 1933. godine, Ivan Bunjin je modernista koji se javio na prelomu dva veka i dve epohe, objedinivši najbolje tradicije ruske književnosti XIX veka — Puškinovu jasnost, Tolstojevu prirodnost i Čehovljevu sažetost — sa književnim ukusom nastupajućeg „srebrnog veka“ ruske književnosti. Pošto je emigrirao u Pariz 1920, u Sovjetskom Savezu je proskribovan, ali se proslavio ne samo među ruskim emigrantima i francuskim piscima već ga zapažaju i D. H. Lorens i Leonard Vulf koji prevode i objavljuju njegove priče u znamenitoj izdavačkoj kući Hogart pres.

Preteča književne minijature XX veka i majstor kratke forme, Bunjin virtuozno evocira uspomene iz predrevolucionarne Rusije, sva ona neprolazna obeležja jednog doba koje je nestalo ili je na izdisaju. Ovim izborom, koji žanrovski i tematski uokviruje „Rusiju na izmaku“, obuhvaćene su kratke priče nastale najvećim delom posle 1920, objavljivane u ruskim časopisima u emigraciji i njegovim zagraničnim zbirkama priča i zapisa.

Remek-delo o pokajničkoj moći ljubavi i saosećanja.

Knjigom Jadnici Viktor Igo želeo je da ukaže na nepravdu, herojstvo i ljubav. Pišući o sudbinama junaka, autor ukazuje na društvene probleme koji onemogućavaju stvaranje boljeg sveta. Žan Valžan je simbol čovekovog poniženja zbog gladi i siromaštva, Fantina podređenosti žene, a Kozeta teške sudbine napuštene dece.

Sukob dobra i zla unutar čoveka i nespremnost društva za ostvarenje višeg dobra prepliću se u ovom izuzetnom kriminalističkom, društvenom i ljubavnom romanu.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

Biti il’ ne biti? — pitanje je sad.
Je l’ lepše u duši trpeti
praćke i strele sudbe obesne,
ili na oružje protiv mora beda
dići se, i borbom učiniti im kraj?

Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.

По много чему јединствен у руској књижевности, роман Мајстор и Маргарита обилује хумором и филозофском дубином. Због цензуре и алузија на Стаљинову диктатуру је ово врхунско дело Михаила Булгакова у целости објављено безмало три деценије после пишчеве смрти. Данас је осведочено благо светске књижевности. Роман Мајстор и Маргита бави се различитим „вечним“ темама као што су љубав, однос добра и зла, храброст и кукавичлук, питања истине итд., али и темама које добивају додатну тежину у контексту у ком је роман писан. То су теме које су везане уз цензуру, слободу духа, однос према истини у ауторитарном режиму итд.

Čuvena priča o ljubavi, zavisti, izdaji i osveti
Sad bi za mene bilo poniženje da se udam za Hitklifa, te on neće nikad saznati koliko ga volim, i to ne zato što je lep, Neli, već zato što je više ja nego što sam i sama. Bilo od čega da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste.
Orkanski visovi su strastvena priča o intenzivnoj i gotovo demonskoj ljubavi između Ketrin Ernšo i Hitklifa, nahočeta kojeg je usvojio Ketrinin otac. Nakon smrti gospodina Ernšoa, Ketrinin brat Hindli maltretira i ponižava Hitklifa, a on, pogrešno verujući da mu ljubav prema Ketrin nije uzvraćena, napušta imanje da bi se godinama kasnije vratio kao bogat i uglađen čovek. Ketrin se u međuvremenu udala za čoveka sa susednog imanja, a onda umire. Mučen demonima čežnje za izgubljenom ljubavlju, Hitklif će bezosećajno sprovoditi nasilnu osvetu nad dve porodice, dok se u smrti ne ujedini s jedinim bićem prema kojem je osećao bliskost i nežnost.
Roman Emili Bronte neprestano otkriva nove slojeve smisla u novim čitanjima, i ne prestaje da zapanjuje svojom modernošću i relevantnošću za svako novo doba.

Велики Гетсби је роман америчког књижевника Ф. Скота Фицџералда. Први пут је објављен 1925. године. Радња је смештена у измишљеном граду Вест Ег на Лонг Ајленду у лето 1922. године. Прича се развија око младог и мистериозног милионера Џеја Гетсбија и његове опсесије прелепом Дејзи Бјукенен. Овај роман се сматра најбољим Фицџералдовим делом. Велики Гетсби такође истражује теме декаденције, идеализма и отпора према променама и социјалним превирањима.

Da li je tajanstvena žena koja se uselila u oronuli zamak sa sinčićem i starom služavkom zaista mlada udovica kao što se predstavlja? Iz mirne uljudnosti Helen Grejam zrači neka hladnoća, a njena prošlost obavijena je velom misterije. Radoznali susedi na sve načine pokušavaju da otkriju ko je ona i odakle je, ali ne uspevaju da u tome jer lepa usamljenica dane provodi tako što slika i brine se o malom Arturu. Prisustvo žene koja se odnosi prema njemu sa neobičnom ravnodušnošću privlači pažnju i Gilbertu Makramu, mlađanom zemljoposedniku. Iako Helen deluje kao da je nepoverljiva i prezriva prema čitavom muškom rodu, on uspeva da pridobije njenu naklonost i razvije duboko prijateljstvo sa njom.

Ловац у житу" је књижевности подарио једног сасвим другачијег јунака — младог луталицу и уличног филозофа Холдена Колфилда. Живим говорним језиком препуним жаргонизама, он приповеда читаоцу шта му се све догодило када је, по ко зна који пут избачен из школе, одлучио да неколико дана око Божића проведе на улицама Њујорка. Селинџеру је требало готово десет година да напише ово дело, које је изразило сексуалне конфликте и егзистенцијалне стрепње младе генерације у послератној Америци, као и бунт против лицемерја и лажи у свету коме припада главни јунак…

Romeo je Montagi, Julija Kapulet. U prelepoj Veroni dve suparničke plemićke porodice prolile su mnogo krvi. Ali u trenutku kada se upoznaju na zabavi u Julijinoj kući, njih dvoje se zaljube i brzo odluče da žele da se venčaju.
Njihova zabranjena ljubav se komplikuje ubistvima koja su posledica neprijateljstva dve porodice i odigravaju se uporedo s tajnim venčanjem. Niz nepredviđenih slučajnosti odvešće ih u tragičnu smrt koja će njihove porodice suočiti s posledicama nerazumne mržnje.
Ova bezvremena priča o prokletoj ljubavi jedna je od najuticajnijih drama u istoriji književnosti i doživela je nebrojene adaptacije, kako u pozorištu tako i na filmu.

U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu.
Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.

Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce. U potrazi za sopstvenim viteškim avanturama, i sam postaje vitez lutalica koji oponaša književne junake, i tako pronalazi novi smisao života: pomaže damama u nevolji, bori se s divovima i ispravlja greške… uglavnom u svojoj glavi.
Ali ovo slavno remek-delo ne govori samo o tome, to je knjiga o knjigama, čitanju, pisanju, idealizmu nasuprot materijalizmu, životu i smrti. Don Kihotu se zbog čitanja „sasušio mozak i pamet je izgubio“, pa nije u stanju da razluči stvarnost od fikcije. Zabludeli vitez je zapravo čovek koji se bori protiv sopstvenih ograničenja u pokušaju da postane ono o čemu mašta.
U briljantnom prevodu Aleksandre Mančić neprevaziđeni klasik španske i svetske književnosti blista u punom sjaju i lepoti.

U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.

Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.