Živojin Simić

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

Uživaš da me ljutiš. Nemaš milosti prema mojim jadnim živcima.“

„Pogrešno me razumeš, draga moja. Veoma poštujem tvoje živce. Oni su moji stari prijatelji. Slušam već najmanje dvadeset godina kako ih spominješ s uvažavanjem.“

„Ne kašlji tako, Kiti, za ime sveta! Imaj malo milosti prema mojim živcima. Sve ćeš ih iskidati.“

„Kiti je neobzirna u svom kašljanju“, reče njen otac, „ne bira podesno vreme za kašljanje.“