Živojin Simić

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

Gospoda su tvrdila da je on naočit čovek, a dame su izjavljivale da je mnogo lepši od gospodina Binglija, i svi su gledali na njega s velikim divljenjem do polovine večeri, sve dok njegovo držanje nije izazvalo negodovanje, koje je plimu njegove popularnosti pretvorilo u oseku, jer je opaženo da je gord, da se drži na suviše velikoj visini, da mu je poniženje da se veseli s prisutnima, a tada ga ni sve njegovo veliko poljsko dobro u Darbiširu nije moglo spasti od opšteg zaključka da ima vrlo neprivlačno, neprijatno lice i da je nedostojan da se poredi sa svojim prijateljem.

„Oh! I sama znaš da si suviše sklona da zavoliš gotovo svakoga. Nikad ne vidiš mane ni kod koga. Ceo svet je u tvojim očima dobar i prijatan. Nikad te u životu nisam čula da govoriš rđavo o nekome.“

Ima tako mnogo zahvalnosti ili sujete u svakoj ljubavi da nije mudro ostaviti je samoj sebi.

Sreća je u braku potpuno stvar slučaja. Ma koliko sklonosti obe strane bile poznate ili slične pre braka, to ne mora biti nikakvo jemstvo za njihovu buduću sreću. Te sklonosti često docnije budu dovoljno različite da postanu izvor nezadovoljstva; zato je bolje znati što je moguće manje nedostatke osobe s kojom ćemo provesti život.“

Elizabet pogleda vragolasto, okrete se i ode. Njen otpor nije joj škodio kod gospodina Darsija. Razmišljao je o njoj,

I, molim vas, kad ću moći da vam poželim svaku sreću?“

„Upravo takvo pitanje sam i očekivao od vas. Devojačka mašta je vrlo brza. Za tren oka skoči od naklonosti do ljubavi, od ljubavi do braka. Znao sam da ćete mi poželeti svaku sreću.“

Uživaš da me ljutiš. Nemaš milosti prema mojim jadnim živcima.“

„Pogrešno me razumeš, draga moja. Veoma poštujem tvoje živce. Oni su moji stari prijatelji. Slušam već najmanje dvadeset godina kako ih spominješ s uvažavanjem.“

„Ne kašlji tako, Kiti, za ime sveta! Imaj malo milosti prema mojim živcima. Sve ćeš ih iskidati.“

„Kiti je neobzirna u svom kašljanju“, reče njen otac, „ne bira podesno vreme za kašljanje.“

Pa zaista je vrlo prijatan, i ja ti dopuštam da ga voliš. Volela si ti i mnogo gluplje osobe.“