Džonatan Hajt

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

Ljudi koji tvrde da ih najviše zanima sticanje novca, slave ili lepote dosledno se pokazuju kao manje srećni, pa čak i manje zdravi od onih koji streme manje materijalističkim ciljevima.

Čiksentmihaljijevo veliko otkriće jeste to da postoji stanje koje mnogi ljudi vrednuju čak i više od čokolade posle seksa. To je stanje potpune obuzetosti zadatkom koji je izazovan, a opet odgovara sposobnostima pojedinca. To je ono što ljudi ponekad nazivaju „boravkom u zoni“. Čiksentmihalji je to nazvao „tokom“ zato što često izgleda kao kretanje bez napora: dogodi se tok i vi idete s njim. Tok se često dešava za vreme fizičkog kretanja – kad skijate, brzo vozite po krivudavom seoskom putu ili igrate timske sportove. Toku doprinosi muzika ili delanje drugih ljudi, oboje tako što pružaju vremensku strukturu za ponašanje pojedinca (na primer, pevanje u horu, plesanje ili samo žustar razgovor sa prijateljem). A tok može da se desi tokom usamljeničkih kreativnih aktivnosti kao što je slikanje, pisanje ili fotografija. Ključno za tok: postoji jasan izazov koji vam u potpunosti zaokuplja pažnju; raspolažete veštinama potrebnim za taj izazov; i dobijate momentalni odziv što se tiče toga kako vam ide sa svakim korakom (princip napretka). Dešava vam se blesak za bleskom pozitivnog osećanja sa svakom savladanom krivinom, svakom tačno otpevanom visokom notom, svakim potezom četkice koji završi na pravom mestu. U doživljaju toka, slon i jahač su u savršenom skladu. Slon (automatski procesi) obavlja najveći deo posla, trči nesmetano kroz šumu, dok je jahač (svesna misao) potpuno zaokupljen traganjem za problemima i prilikama, i pomaže gde god može.

Epikur, jedan od malobrojnih antičkih filozofa koji su prigrlili čulno zadovoljstvo, podržao je francuski način kada je rekao da mudar čovek „ne bira najobilniju hranu, već najukusniju.“

Zato preuzmite inicijativu! Odaberite sopstvene aktivnosti koje donose zadovoljenje, obavljajte ih redovno (ali ne toliko često da vam postanu teret) i podignite svoj sveukupni nivo sreće.

Aktivnosti nas povezuju sa drugima; predmeti nas često razdvajaju.

Posle prosvetljenja, Buda66 („probuđeni“) propovedao je da je život patnja i da se od te patnje može umaći raskidom sa afektivnim vezivanjem koje nas vezuje za zadovoljstva, dostignuća, ugled i život.

Mnogi zapadni mislioci su proučavali iste uzroke patnji kao Buda – bolest, starenje i smrtnost – i došli do zaključaka koji se veoma razlikuju od njegovih: kroz strasno afektivno vezivanje za ljude, ciljeve i zadovoljstva, život se mora živeti do maksimuma.

Teorija afektivnog vezivanja započinje idejom da dva osnovna cilja usmeravaju dečje ponašanje: bezbednost i istraživanje. Dete koje ostane bezbedno preživljava; dete koje istražuje i igra se razvija veštine i inteligenciju potrebnu za život odraslih.

Ljubavne veze među odraslima se stoga grade iz dva drevna i međusobno povezana sistema: sistema afektivnog vezivanja koji povezuje dete sa majkom i sistema negovanja koji povezuje majku sa detetom.