Život u porodici

zdravim porodicama neprestano ima većih i manjih sukoba. Što više čovek pokušava da ih izbegava, oni postaju sve veći i više škode odnosu.

stid i krivica su samodestruktivna osećanja s najtežim posledicama koja su nam poznata),

Škole su u istoj meri kao i porodice pogođene zaokupljenošću sobom, koja ne preza ni od sukoba i opštom nesigurnošću, a crkva u mnogim zemljama ima problema da svoje nesumnjivo pozitivne vrednosti prenese na takav način da ljudi osete da se one odnose na njih.

četiri oslonca koji su važni za blagostanje porodice i koji deci pomažu da razviju zdrav osećaj sopstvene vrednosti: ravnopravno dostojanstvo, integritet, autentičnost i odgovornost.

Neke veze počinju žestokom zaljubljenošću i velikom strašću, a druge, pak, uzajamnom simpatijom i kao zaštita od usamljenosti.

Autentičnost, dakle osobina da se bude nepatvoren i verodostojan, preduslov je za tri suštinska činioca saradnje u porodici:

• Za neposredan, topao kontakt između roditelja i između roditelja i dece.

Danas gotovo više i ne postoji društveni konsenzus o tome šta je ispravno, a šta pogrešno.

Deci nije potrebno „ne“ da bi iskusila svoje granice. Deci je potrebno „ne“ koje dolazi iz unutrašnjeg uverenja roditelja.

uzajamni odnos među odraslima – da postoji izvesna saglasnost kada je reč o najvišim vrednostima. Ali treba da postoji i saglasnost o tome da ostvarivanje ovih vrednosti u praksi može da ispadne veoma različito. Roditelji su različitog pola, temperamenta i/ili ličnosti, pa nije ni moguće ni poželjno da se te razlike zamagljuju. I deca su takođe međusobno različita, pa stoga nema nikakvog razloga da ih sve stavljaju u isti koš.

Jedan zastareli sistem vrednosti koji se odnosi na roditeljstvo kaže da oba roditelja moraju da se slažu o vaspitanju svoje dece. Ta predstava potiče iz jednog doba kada je svaki sukob između roditelja i dece posmatran kao borba za moć, u kojoj su roditelji po svaku cenu morali da pobede. Stoga je, naravno, bilo važno da se prema zahtevima dece formira jedinstven front. U stvarnosti je, međutim, izuzetno retko da se roditelji u potpunosti slažu oko svojih vrednosti i njihovog sprovođenja u praksi. Moje iskustvo govori da je važno – naročito za