Kastigulja

Čeljade vremenom nauči da tren u kome upravo živi drži ravnotežu između onog što je ostavilo iza sebe i resta života koji mu predstoji. To se ne odmjerava dužinom godina, već uspomenama koje su se zbrojile sa jedne strane kantara, a sa druge nadom i vjerom koje su mu preostale. Kad se tasovi poravnaju, tek onda mu je potaman. Niti bi se vrnuo u ono vrijeme otprije, niti se boji što će mu donijet sjutrašnji dan. Svemu je pripravan i naredan.

Tako vremenom zaboraviš da zaviriš na dno one tvoje škrinje. Više se ne možeš śetit što si nekad htio. Čeljade se mijenja i sad da me neko pita bih li šćela ono što mi se nekad nudilo, ne znam bih li za to imala skoposti. Kuražimo se da bismo sada sve drukče, a malo ko bi išta promijenio.

Nije do krivice. Znaš, moji su vazda dobro živjeli i dok sam bila đevojka, u svemu su mi udovoljavali. Mišljah tada da mi pripada sve što sam smislila. Sve su činjeli samo da bude po mome. E onda sam se udala i došla su đeca. Sve ono što sam donijela u škrinju, zajedno sa prćijom, vjerujući da će kad-tad doć dan za ono što mi je duša šćela, a nije stigla, ostade na njezino dno, skriveno od tuđih oči, tisnuto u stranu da ih ne može tać niko, nako ja. Umirivala sam se da će osvanut dan kad ću opet za svekoliko imat vremena. Nadala se da će mi srce jednako treperit ka nekad, kad se svega toga budem iznova dotakla. Ne bješe tako. Sve svoje sam pomjerala zarad đece. Počnu tako da te raduju neka druga, nova radovanja. Veseliš se kad ti dom napreduje, milo ti je kad se čoek pored tebe gradi do domaćina. Postaneš zahvalna ako nije iznevjerio ono što mu se povjerenjem položilo pred noge, kad ste se uzeli… Tako vremenom zaboraviš da zaviriš na dno one tvoje škrinje. Više se ne možeš śetit što si nekad htio. Čeljade se mijenja i sad da me neko pita bih li šćela ono što mi se nekad nudilo, ne znam bih li za to imala skoposti. Kuražimo se da bismo sada sve drukče, a malo ko bi išta promijenio.

Činiš da se ośećam grđe no kad sam došla.
− I treba. Kad nešto ostavljaš, moraš dobro gledat da za sobom nijesi ostavila nečije suze, jer se pretvore u najgrđe aveti koje ti oduzmu od spokoja. Po noći ti ne daju sna, a danju ćeraju da se osvrćeš. Takvi ne mogu nikuđ naprijed. Tražićeš nešto, a nećeš znavat što tražiš.

. Niko te neće iźest za srce ka svoj. Samo zato što zna đe treba da te odstrijeli

Kolko pretekne kad se svakome da ono što misli da mu od mene pripada?

Ono što te je promašilo nije te ni moglo pogodit, a ono što te je pogodilo nije te moglo mimoić

Velike duše lako praštaju. Ne tolko zarad drugih kolko zarad sebe. Ne puštaju da ih truje tuđi otrov.

Kad čeljade ne nauči da grabi male radosti, onda ne zna kad živi sreću. To nije samo radovanje i smijeh, to je svaki osmijeh. Čeljade ne zna da živi sreću dok ga ne ostavi. Ovaj Anđelikin zagrljaj bijaše sreća.

Nije to malo. To ti je, moja Đurđa, još jedna alka na verige iznad kućnog ognjišta. Lazar se nadoveza na Nika, isto ka što je Niko na svojeg oca.
− Jes, ma treba ta alka da bude čvrsta da ne popušti. Zaludu ako je slaba