Kastigulja

Ne reče mi kako se zoveš.

Starica podiže ruku i manu ne obrćući se više.

− Gospava. Zovem se Gospava.

Ljudi treba da se sastavljaju po onome što može da ih veže, po onome đe sliče jedno drugome. Ma kolko da nas ono drukče mami, tome treba odoljet. Ne zato što to drugačije od tebe nije dobro, no što ga nikad nećeš razumjet kako treba.

Zla vrijemena sve preokrenu. Mnogo toga se sazna i pokaže svoje pravo lice. Jučerašnja istina za dan se prokaže da je bila laž i ono u što se vjerovalo da je laž obrne se u istinu. Zla vremena otkriju da se ne može nikome vjerovat, da je narod kvarljiva roba i da treba biti na oprez pred kime se smije prozborit. Ništarobe se preko noći uzdignu, osile i prozbore riječima od kojih se onaj čestit vazda stidio. Ono valjano se povuče u sebe, pritajen u nadi da svako zlo nije i ne može bit dovijeka. Pušte da glibava rijeka nesojluka ponese za sobom sav mulj i sve ono što je slabo, što se lako prevalja i zanese, još lakše obrne i preskoči sa jedne strane na drugu. Zla vremena sve pokažu. I dobro i ono loše.

Kolko je visoko do neba, tolko je duboko do ljudske duše.

Sad je znavala da snaga žene nije u silini kojom se muški prse, nego u stpljenju kojem su je učili. Da nije u hitanju, već čekanju da dođe pravi momenat za njezinu istinu. Da baš ono što je lomi daruje je najjačom snagom.

− To su te žene sa te druge bande ovih gora. Oslonac baš kad treba. Div-žene. Stamene ka stijena.

Ponekad pokušaš da druge umiriš tako što čvrsto staneš naspram svih, pokažeš snagu za koju znaš da si je iščupa iz petnih žila i jedino što te tada spokoji je tuđi mir. Za svoj ćeš se nekako snać.

Malo treba čeljadetu da se iznova zavoli. Tek malo nježnosti spram sebe.

Nije. Drugo su žrtve. Ne može bit žrtva ono što svojom voljom nekoga daruješ. Nije žrtva kad daješ od sebe svome. Vi ste ono što sam sama gradila. Vi svikolici ste ja. Nema tu žrtve. Tako sam dizala sebe. Zato i boli kad se oburda ono što si svojim rukama zida od kuće do doma.

Znaš li ti što je grdno? Je li grdno učinjet nešto zarad čega ti narod ne oprašta ili je grdno ono što ne može sebi oprostit? Za narod je lako. Pogan laje i pređe na drugoga čim se ufati novoga kastiga. Znam ja da nijesi napravila ništa što bi nas obrukalo.